Narodna banka Srbije nije nadležna da kontroliše postupke privatizacije, niti prodaju akcija vezanu za te postupke. Isto tako, nije ovlašćena ni da utvrđuje povezanost lica - kupaca akcija, kaže se u saopštenju Narodne banke Srbije koja je reagovala na izjavu predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca da "NBS ne bi smela da dozvoli uspostavljanje kreditnih odnosa između firmi". U Narodnoj banci podsećaju da je Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama za čiju je kontrolu primene nadležna Narodna banka Srbije, propisano da se davanjem i uzimanjem kredita može baviti samo lice koje poseduje dozvolu za rad Narodne banke Srbije, a novim Zakonom o bankama koji će u celosti biti u primeni od 1. oktobra dodatno je naglašeno "da se niko osim banke ne može baviti odobravanjem kredita". Isto tako, podsećaju da je Zakonom o obligacionim odnosima regulisano davanje zajmova, kao i obaveze koje obe ugovorne strane u tom slučaju imaju.
Očigledno je, dakle, da je što se zakonske regulative tiče sve jasno i jednostavno. Kreditiranje je posao banaka, pozajmice su zakonski dozvoljene, a kako će one biti iskorišćene stvar je onih koji takav ugovor sklapaju. Utoliko je onda nejasnije zašto bi adresa na koju bi trebalo prebaciti pitanje kreditiranja kupaca akcija od strane drugih firmi trebalo da bude NBS, a ne neka druga institucija koja se stara o primeni zakona, možda baš Komisija za hartije od vrednosti u čijoj nadležnosti jeste zakonska kontrola trgovanja akcijama. Tim više ako se zna da je u nadležnosti NBS jedino da utvrđuje tu povezanost kada je reč o trgovanju akcijama banaka, gde centralna banka ispituje povezanost lica koja stiču više od pet odsto akcija banke. U tom slučaju se traži da ta lica imaju sopstvena novčana sredstva za nameravano ulaganje. Osim toga, povezanost lica utvrđuje se i kontroliše i tokom poslovanja banke. Ipak, ni po jednom važećem propisu NBS nema nadležnost da kontroliše sticanje akcija drugih pravnih lica.
Čitava priča u vezi s "kreditranjem" nekog od kupaca akcija Novosti od strane Delta kompanije ponovo ukazuje na činjenicu da zakonski okvir koji je postavljen nije dovoljan da bi pokrio sve moguće situacije koje se mogu dogoditi na finansijskom tržištu Srbije, ili u procesu privatizacije. Slično je bilo i prilikom naknadno utvrđene činjenice da je Pink "kreditirao" TV Košavu. Da li su to srpski biznismeni i njihovi pravni savetnici mnogo domišljatiji od zakonodavaca pa, pronalazeći pravne praznine a ne kršeći formalno zakon, dobro koriste situaciju u svoju korist, ili je zakonodavac suviše pojednostavljeno pristupio pisanju zakonskih odredaba, ili možda čak svesno ostavio određene nedorečenosti u regulativi, teško je reći. Treba podsetiti da je do nedavno u fokusu bilo pitanje različitog tretmana uloga u vidu akcija kod osnivanja privrednih društava, što inače Zakon o privrednim društvima dozvoljava. Proces preuzimanja i pored novog zakona izgleda da nije doveden do tog nivoa da može da pokrije sve predvidljive situacije, pa je tako na jednoj strani predviđeno da se akcije kompanije koja se preuzima moraju bar tri meseca kotirati na berzi, a na drugoj strani je omogućeno da se transakcije akcijama obavljaju dan posle njihovog listiranja, što su kupci akcija Novosti i iskoristili. Komisija za hartije od vrednosti ograničena čitavim nizom zakonskih odredaba dovedena je, po ko zna koji put, u poziciju da svoj posao ne može da ispuni na najbolji način. Nekada su joj smetnja rokovi koji se preklapaju, a često su i propisi koje mora da poštuje kontradiktorni.
Istina je da se finansijsko tržište ne gradi tako lako i s te strane ne treba biti suviše kritičan kada se govori o kvalitetu zakonskih okvira koji njegov rad regulišu. Ipak, ima stvari koje se mogu predvideti i pravovremeno sprečiti, ako ni zbog čega drugog ono jer iskustva onih koji su kroz čitav ovaj proces prolazili pre nas tu pomažu. Pogotovu se to odnosi na probleme koji proizlaze iz procesa privatizacije. Prebacivanje odgovornosti s jedne institucije na drugu, s jednog organa na drugi, kada dođe do spornih situacija kakva je ova oko faktičkog kreditiranja kupaca akcija Novosti najgore je rešenje i ono samo navodi na zaključak da se svesno tolerišu neke radnje da bi se prikrila imena pravih vlasnika kupljenih firmi ili akcija, uprkos sveopštem zaklinjanju za transparentnost čitavog procesa.

Ostale vestiArhiva