Beograd - O procesuiranju ratnih zločina, reparaciji žrtvama rata, reformi državnih institucija i utvrđivanju istine o prošlosti od 21. do 27. avgusta u Igalu su u okviru Letnje škole "Tranzicione pravde" razgovarali sudije i tužioci iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Srbije i s Kosova. Seminar je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). O masovnim grobnicama na području opštine Zvornik i procesuiranju odgovornih za Danas Alma Džaferović, šefica Odseka za genocid i ratne zločine u Kantonalnom tužilaštvu Tuzle kaže da je završena ekshumacija masovne sekundarne grobnice na području Zvornika u naselju Jaz.
- Ekshumirano je 1.200 skeletnih ostataka, kompletnih i nekompletnih. Reč je o zločinu u Srebrenici jula 1995. Nesporno smo utvrdili da je reč o osobama iz Srebrenice koje su krenule na slobodnu teritoriju. To je izuzetno teška sekundarna masovna grobnica, moguće i tercijarna. Otkrili smo i primarne grobnice, odnosno mesta gde su ti ljudi prvobitno bili sahranjeni. Oni su sa dva lokaliteta iz dve primarne grobnice završili u naselju Jaz. U svrhu skrivanja dokaza grobnice su premeštane. Biće veliki problem za sklapanje tih skeletnih ostataka, arheolozi i antropolozi imaće mnogo posla, a tek onda sledi proces identifikacije žrtava. Identifikacija je neophodna, jer je potrebno utvrditi identitet žrtve. Tužilac ne može okončati nijedan istražni predmet i podići optužnicu bez identifikacije. Svakoj identifikaciji prethodi proces ekshumacije, kaže sagovornica Danasa.
Kada bi mogla da bude završena identifikacija žrtava?
- To je teško prognozirati. Imamo puno predmeta i puno ekshumacija. Tuzlansko područje je specifično jer pokriva područje Podrinja na kojem se nalazi i Srebrenica i područje Zvornika, gde ima više od 2.000 nestalih osoba. Procenjujemo da bi proces ekshumacija mogao trajati još najmanje pet godina. Ima još puno masovnih grobnica koje treba ekshumirati. Do sada je pored Kamenice, na području Zvornika, pored puta Čančari, vršena ekshumacija na pet lokacija, a ovo je do sada najveća masovna grobnica. Tu su smeštene i locirane grobnica do grobnice.

Da li će neki od tih događaja biti pridodat nekoj od optužnica Haškog tribunala?
- Budući da federalni i kantonalni nivo pravosuđa radi po ovlašćenju državnog tužioca, jer je za postupanje u slučajevima ratnih zločina nadležno jedino Državno tužilaštvo i državni sud, ekshumacije radimo po ovlašćenju Državnog tužiteljstva. Kada se kompletira jedna masovna grobnica i kada se utvrdi identitet žrtava, sve predmete prosleđujemo državnom tužiteljstvu. Tamo se podaci objedinjuju, jer oni rade veće predmete.

Na koji način bi novootkrivena grobnica kod Zvornika mogla da ima uticaja na suđenja u Haškom tribunalu?
- Haški tribunal je 1996. godine uradio veliki broj ekshumacija. Danas imamo u određenim intervalima posete istražitelja Tribunala, gde se oni interesuju za žrtve sa određenih lokaliteta i za potrebe sudskih postupaka u Hagu traže određenu dokumentaciju o ekshumacijama koje smo mi obavili. Osim toga što ustupamo predmete Državnom tužiteljstvu, u situacijama kada Haški tribunal traži dokumentaciju to i radimo, ali isključivo na njihovo traženje, jer ne znamo koji su dokazi interesantni Tribunalu.

Ima li nekih indicija u vezi s tim ko su počinici zločina u naselju Jaz?
- Počinioci se procesuiraju, s obzirom na to da se ti predmeti i procesuiranje ratnih zločina na području Srebrenice karakterišu kao vrlo osetljivi predmeti i sude se na državnom nivou. Za te predmete postoji poseban tim koji se bavi procesuiranjem predmeta iz opštine Srebrenica.

Ostale vestiArhiva