Iako je do kalendarske jeseni ostalo dve nedelje, većina stanovnika Srbije uveliko se sprema za hladne i kišne dane. Ogrev, zimnica, knjige i garderoba su skuplji ove godine, pa će svi oni koji uspeju da sve obezbede napraviti pravi podvig.

Grejna sezona u prestonici zvanično počinje polovinom oktobra, ali veliki broj građana koji nije priključen na gradske toplane već je počeo da kupuje ogrev. Beogradska stovarišta dobro su snabdevena, a cene uglja i drva prilično su ujednačene i proseku za 65 odsto više nego prošle godine. Tako je ugalj iz Rudarskog basena "Kolubara" poskupeo u julu i sada je proizvođačka cena tone sirovog uglja 1.543,58 dinara. Tona sušenog lignita u Vreocima je 4.404,29 dinara. Na ostalim stovarištima cene variraju između 3.000 pa sve do 8. 800 dinara, zavisno od vrste i kvaliteta uglja.

Preduzimači iz Svilajnca nude "sokobanjski" ugalj sa prevozom do Beograda po ceni od oko 130 evra po toni, dok bi za kubni metar drva trebalo platiti oko 3.000 dinara. Ogrev se, uglavnom, može kupiti u tri mesečne rate. Osim na ovim mestima, građani ogrev mogu pazariti i kod prodavaca drva na Ibarskoj magistrali. Ovih dana se mogla naći uglavnom bukovina, sečena na klade, čija je cena po metru 3.000 dinara.

Svi znaju kako je ugodno imati punu trpezu raznih đakonija dok napolju veje sneg, ali i za to zadovoljstvo mora se obezbediti prilična svota novca.

Sezona spremanja ajvara, džemova, sokova, turšije, svega onog što domaćice vole da imaju u špajzu već je počela. Većina domaćica se odlučuje za ovaj mukotrpan posao, jer je domaća zimnica u proseku za 30 odsto jeftinija od kupovne. Ponuda voća i povrća na gradskim pijacama je velika, a kako kažu prodavci, navalu tek očekuju. Najtraženije su paprike, paradajz, patlidžan, a sa tezgi najbrže planu krastavčići zvani kornišoni.

Kilogram paradajza košta od 40 do 70 dinara, dok je za paprike babure i šilje potrebno spremiti od 20 do 70 dinara. Šargarepa je do 30 dinara, karfiol od 120 do 200 dinara, a za kilogram patlidžana treba platiti 50 dinara. Kilogram kupusa košta od 15 do 20 dinara, krompir i luk se mogu pazariti za 40, odnosno 30 dinara po kilogramu.

Ušteda pri spremanju je veća ako se sve neophodno povrće i voće pazari na kvantaškoj pijaci, gde su cene niže za 20 do 30 odsto nego na gradskim pijacama. Tako, na primer, kupus na ovoj pijaci košta od pet do sedam dinara, paprika 20, šargarepa 20, a paradajz 30 dinara. Zanimljivo je da u pojedinim trgovinskim kućama kao što su "Maksi diskont", "Jabuka" ili u "Mega marketu Rodić", cene pojedinog povrća niže nego na gradskim pijacama.

Kada biraju voće kupci najčešće traže šljive koje koštaju do 30 dinara. Kako se približio kraj leta, završava se i sezona lubenica. NJihova cena sve je niža, pa je sada kilogram ovog slatkog voća 15 dinara. Za teglu domaćeg džema od kajsija potrebno je oko 55 dinara. Kilogram istog proizvoda u prodavnicama košta 104 dinara. Slična razlika u cenama je i između domaćih i kupovnih sokova. Naime, litar domaćeg soka od bresaka košta oko 40 dinara, a industrijskog od 60 do 100 dinara.

Iako je školska godina već počela, još ima onih koji nisu obezbedili udžbenike.
Najviše novca za ovu školsku godinu moraće da izdvoje roditelji dece koja idu u sedmi razred. Komplet dvadeset obaveznih knjiga košta 6.800 dinara, a tu su i alternativni udžbenici koji koštaju od 200 do 500 dinara. Oni, čija deca ove godine prvi put kreću u školu, platiće nešto manje od 3.000 dinara, ali ne bi trebalo zaboraviti ni na obaveznu lektiru. Zavisno od razreda, ali i izdavačke kuće, za koju se roditelji odluče, platiće od 130 do 400 dinara za komplet lektire. Jevtinija varijanta je kupovina polovnih udžbenika, koji se mogu naći na ulici. Cene su niže i do 70 odsto.

Kada se na kraju podvuče crta, samo na početku godine za obavezno školovanje, koje je usput budi rečeno besplatno, za knjige i sveske treba pripremiti pola prosečne plate. Za jedno dete.
Beogradske radnje su ovih dana "do poslednje police" popunjene garderobom i obućom za jesen.

Čizme se mogu kupiti po ceni od 8.000 do 13.000 dinara. Cipele su nešto jeftinije - oko 7.000. U "Bati" cena dubokih cipela i čizama je od 6.500 do čak 22.000 dinara. Zimska obuća u "Zari" je u proseku 7.000 dinara, dok su ženski kaputi 10.000 a muški do 15.000 dinara. Najveća gužva je u prodavnici "Teranova". Ovde se već uveliko prodaju toplije jakne, duksevi i pantalone. Jakne su oko 5.000 dinara, farmerke i pantalone od 2.700 do 5.000. U "Mangu" je izbor jesenjih stvari takođe velik. Rafovi su popunjeni velikim brojem modela džempera koji se mogu kupiti za 2.500 do 5.500 dinara. Jakne koštaju od 7.000 do 10.000, a kaputi do 13.000 dinara. Nešto skuplji "Riplej" i "Mis siksti" nude čizme po ceni od 17.000 do 19.000 dinara. Jakna za hladnije dane košta od 15.000 do čak 30.000, a džemperi od 8.000 do 10.000 dinara.

NIŠLIJE ŽIVE NA VERESIJU

NIŠ - Septembarski udar na kućni budžet najpre se oseti na tanjiru, jer većina niških domaćica pokušava da prvo uštedi na hrani, iako su cene voća i povrća na pijacama niske. Tako se kilogram paradajza može kupiti za 15 do 40 dinara, paprika od dva do četiri dinara po komadu, boranija košta 25 do 40 dinara, krompir 25 do 30, kilogram kupusa staje 15, a šargarepa 15 do 30 dinara. Od voća je najjevtinija šljiva, koja se može naći i za 15 dinara po kilogramu, breskve od 35 do 70 dinara, jabuke koštaju 60, a kruške 70 dinara po kilogramu. Međutim, domaćice koje u porodici imaju barem jednog đaka kažu da o zimnici još ne razmišljaju.
- Za moju četvoročlanu porodicu svakodnevno kupujem dva hleba, litar jogurta i mleka, a svake druge nedelje u hiper marketima kupujemo po malo mesa i suhomesnatih proizvoda i sredstva za ličnu higijenu i kućnu hemiju. Na kasi ostavimo oko pet hiljada dinara, i to na odloženo plaćanje. Pošto su nam mesečni prihodi oko 47.000, ne ostane mi mnogo za sveže voće i povrće. Na pijaci svake subote potrošim oko 1.500 dinara - kaže Ružica Milosavljević, službenica u jednoj niškoj privatnoj firmi.
Prema njenim rečima, ove školske godine svojoj deci nije mogla da priušti nove udžbenike, a za knjige i školski pribor za dva đaka trebalo je platiti više od sedam hiljada dinara.
- Od zimnice sam stavila samo paradajz, jer je bio jeftin. O paprici i ajvaru ne razmišljam, jer nas tek očekuju troškovi i za dečju garderobu, a i za ogrev - navodi Milosavljevićeva.
Nišlije koje imaju rođake na selu tvrde da je njima malo lakše, jer će se tamo snabdeti povrćem za zimnicu.
- Ipak, svakodnevno u dragstoru potrošim najmanje trista dinara, za dva hleba, nešto za doručak, a mogu da priuštim svojoj deci ili pola litra jogurta, ili litar mleka. Udžbenike i školski pribor uzeli smo na veresiju, pa dok to ne otplatimo, ne mogu da planiram ni zimnicu ni bilo kakvu kupovinu - kaže Slađana Janković, sekretarica.

NOVI SAD HVATA ZALET

NOVI SAD - Sudeći prema posećenosti popularne Futoške pijace, na kojoj je gužva juče bila uobičajena, ali ne i prevelika, novosadske domaćice tek hvataju zalet za pripremu zimnice. U loncima onih vrednijih, koje uz to mogu da obezbede dovoljno novca za kupovinu svih potrepština, već se krčkaju domaći ajvari, pinđuri, i pekmezi. Ipak, prema rečima pijačara, prave gužve se tek očekuju sa odmicanjem septembra i početkom oktobra.
- Još ima vremena za pripremu zimnice. Čekam da cene padnu, jer mi je početak septembra papreno skup. Kompote sam već spremila, sok od paradajza kuvam iz više tura, a ostaje mi da ukiselim krastavce. Pošto papriku kupujem u džakovima, nikad nisam sigurna koliko će od toga biti falično - priča jedna novosadska domaćica.
Cene na Futoškoj pijaci variraju, zavisno od doba dana i kvaliteta robe. Za kilogram paradajza treba platiti 20-40 dinara, paprike 25-35, krastavaca 25-65, kupusa 20-30, cvekle 30, šljive 30-50, a popusta za kupovinu na veliko skoro da nema.
Inače, priprema zimnice dodatno prazni kućni budžet, koji je ovih dana opasno stanjen polaskom dece u školu. Ako se uzme u obzir da za jednog školarca ovog meseca treba 5.000-10.000 za kupovinu svih neophodnih udžbenika i školskog pribora, kao i da prosečna užina za jedno dete košta 50-100 dinara svakoga dana, onda je jasno zašto većina domaćinstava sprema zimnicu natenane. Verovatno je da će veliki broj novosađana i ove jeseni špajzeve opskrbljivati darovima rođaka sa sela.

KINEZI SPASAVAJU KRAGUJEVČANE

Prosečna plata Kragujevčana u privredi je 18.000 dinara, a u vanprivredi za oko tri hiljade više, pa je po primanjima Kragujevac na 68. mestu u Republici. Iako gradski oci burno reaguju kada se kaže da je "Kragujevac dolina gladi", ni sami često ne mogu da daju objašnjenje od čega žive njihovi sugrađani i kako uspevaju da sastave kraj sa krajem. Septembar je mesec kada roditelji treba da istresu i poslednju paru za udžbenike, odeću i obuću svojih školaraca, kupe ogrev, spreme zimnicu i naravno uplate prvu ratu za ekskurziju.
Onima koji nemaju sreće da se greju o državnom trošku ili plaćaju u ratama, potreban je keš da kupe drva ili ugalj. Samo za metar drva treba platiti 30 do 35 evra, i to onog srednjeg kvaliteta, a da bi dete krenulo u školu, potrebna mu je đačka torba čija je cena od 650 pa do 5.700 dinara. Nije teško zaključiti za koju se roditelji najčešće opredeljuju. U gradu Kragujevcu samo je jedna knjižara u kojoj se prodaju novi udžbenici, ali zato postoji i nezvanična "tezga" na otvorenom kod Opštinskog suda, gde se školske knjige mogu nabaviti po sto dinara i koja uspešno radi i pre početka školske godine, ali đačka berza knjiga koja, bar zasada, postoji samo u Gimnaziji.
Spas u situaciji kako dočekati i preživeti "jesenji berzanski udar" na prazne džepove, roditelji nalaze u kineskim prodavnicama, gde je odeća i obuća jeftinija i od one koja se prodaje na buvljaku.
Da para nema govore i podaci sa kragujevačke pijace. Cene svih poljoprivrednih proizvoda ovih dana su pale, ne samo zbog velike ponude, nego i zbog činjenice da prodaja ide loše. I u dva sata po podne, tezge su prepune paradajza koji košta od 15 do 20 dinara, paprike odlične za zimnicu od samo 25 dinara, a cenu džaka krastavčića kornišona samo posle "šok pogleda kupca" prodavci sa 400 spuštaju na 350 dinara. Crni luk je 25 dinara, a beli 180 za kilogram. Cena sira već dve godine je 150 dinara, a na tek završenom sajmu meda, pčelari nisu uspeli da zadrže cenu od 300 dinara, koliko su najpre cenili svoj slatki proizvod, pa se med i dalje prodaje za 250 po kilogramu.
Vreme sindikalne kupovine "francuskih obrada", svinjskih polutki, pilića, odavno je prošlo, pa Kragujevčani kupuju meso na stotine grama. Naravno, pod uslovom da im je nešto preostalo kad plate samo deo od onog što im septembar nosi.

Ostale vestiArhiva