Vesti
Društvo i ekonomija
Trošićemo polako
09.09.2006. 09:00
Izvor: Politika
Trošićemo polako
Ministar finansija Dinkić o višku novca u budžetu
Višak novca u budžetu Srbije upotrebićemo na najefikasniji način – za finansiranje Nacionalnog investicionog plana i za smanjenje spoljnog duga, rekao je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija na konferenciji za novinare na kojoj je glavna tema bio predstojeći rebalans republičke kase. Prema njegovoj najavi, o vladinom predlogu uvećanih budžetskih prihoda i rashoda Skupština Srbije trebalo bi da se izjasni po hitnom postupku, odmah posle rasprave o Kosmetu i usvajanja zakona o ministarstvima. U Skupštinu će u paketu stići predlozi izmena Zakona o budžetu i budžetskom sistemu čime će biti omogućeno programiranje višegodišnjih izdataka iz budžeta, kao i veća budžetska disciplina.

– Prihodi su projektovani na 521,3, a rashodi na 505,8 milijardi dinara tako da suficit iznosi 15,5 milijardi dinara. Najveća stavka od 446,7 milijardi dinara jeste redovno finansiranje budžetskih korisnika, a 33 milijarde dinara namenjene su za kapitalne rashode u okviru NIP-a. Bez nacionalnih investicija suficit bi iznosio čak 49 milijardi dinara. U odnosu na prvobitni budžet, u predlogu rebalansa prihodi su veći sedam, a rashodi 13 odsto, naveo je ministar finansija osnovne stavke rebalansa budžeta, za koji je rekao i da mu je najdraži.

Osvrćući se na upozorenje NBS, zbog mogućeg rasta potrošnje i inflacije usled predloženog rebalansa, Dinkić je rekao da je taj čin shvatio kao konstruktivni doprinos za obaranje inflacije.

– Posao centralne monetarne vlasti jeste briga o stabilnosti cena i kursa, a naša ubrzanje privrednog rasta. Vodimo računa da višak ne trošimo preterano brzo. Nikakvog novog povećanja zarada mimo već dogovorenih neće biti. Najveće povećanje dobiće vojska kojoj ove godine plate nisu povećavane, i to u septembru za 20 odsto. Zaposleni u zdravstvu i socijalnoj zaštiti takođe u septembru dobiće povećanje od 10, a u novembru 20 odsto. Zaposleni u osnovnim i srednjim školama mogu da računaju na povećanje plata od četiri odsto, a svi ostali dva odsto, rekao je Dinkić dodajući i da je rebalans budžeta, kao i trošenje sredstava na NIP-u usaglašeno sa MMF-om.

Govoreći o budžetskom suficitu ministar Dinkić rekao je da je on zapravo veći od saopštenih 15,5 milijardi dinara, jer ga 138 milijardi dinara privatizacionih prihoda i 6,6 milijardi dinara ranije uzetih kredita uvećavaju na 153 milijarde dinara. Posle isplate sredstava za kredit i otplatu glavnice od oko 40 milijardi dinara, na kraju godine u državnoj kasi će preteći 110,4 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra koji će biti preneti u narednu fiskalnu godinu.

– Zbog tenderskih i projektnih procedura fizički neće moći da se potroše sredstva za NIP od 33 milijarde dinara, što je oko 400 miliona evra. Korišćenje sredstava uslovićemo i njihovom efikasnošću prema irskom modelu. Maksimalno polovina neiskorišćenih sredstva moći će da se prenese u narednu godinu, čime će se napraviti selekcija između pravih projekata i spiska lepih želja. U drugoj godini taj limit prenosa sredstava biće 30 odsto. Zbog toga je na lokalnim samoupravama velika odgovornost za iskorišćenost sredstava, rekao je Dinkić, potvrđujući da je vlada usvojila NIP za ovu i narednu godinu, što bi trebalo da verifikuje i Skupština Srbije. Inače, za NIP je do kraja naredne godine predviđeno da se utroši ukupno 1,675 milijardi evra.

Budžetskim suficitom i viškom privatizacionih prihoda finansijska vlast namerava da smanji spoljni dug za 2,5 do 3,5 milijardi dolara, čime bi Srbija postala niskozadužena zemlja. Po osnovu obaveza prema MMF-u, do kraja maja naredne godine NBS bi trebalo da vrati milijardu dolara, a 640 miliona dolara prevremeno bi se vratilo Svetskoj banci. Radi se i na zameni duga za investicije, i u tom smislu su sa Nemačkom kao najvećim poveriocem pregovori početi, a signali su pozitivni. Što se tiče kosmetskog duga od jedne milijarde dolara, stav ministra finansija jeste da bi trebalo da ga vrati onaj ko ubira prihode s te teritorije.

– Smanjujemo i spoljni i unutrašnji dug, tako da će on sa 170 odsto BDP-a iz 2000. godine pasti ispod 35 odsto do kraj ove godine, čime će Srbija postati ne samo jedna od manje zaduženih zemalja u regionu, već i Evropi, rekao je, ne bez zadovoljstva juče prvi čovek srpskih finansija.

Govoreći o ciljevima ekonomske politike Dinkić je pobrojao da su to nastavak ubrzanog privrednog rasta, veći izvoz, povećanje stranih investicija i povećanje zaposlenosti. Prema njegovim rečima, inflacija je zaustavljena, plan je da se obara i dalje i on ostaje pri projekcijama da će ona za ovu godinu biti jednocifrena. Očekuje se rast BDP-a između 6,5 do osam odsto, tako da bi do kraja godine trebalo da iznosi 3.500 dolara po stanovniku. Industrijska proizvodnja je u porastu, a dobre signale šalju i turizam, saobraćaj, poljoprivreda. Izvoz je u julu vredeo rekordnih pola milijarde dolara. Stopa njegovog rasta u prvih sedam meseci je 26,2 odsto, a uvoza 24 odsto.

Devizne rezerve su dostigle 10,6 milijardi dolara, što je 4,8 puta više od realne novčane mase, a devizna štednja je krajem jula dostigla 2,7 milijardi evra.

– Zarade su realno rasle 9,6 odsto. U privredi čak 11 odsto, u vanprivredi 5,4 odsto, što pokazuje da je država bila restriktivna u politici zarada. Ohrabrujuće je to što su zarade u privatnom sektoru povećane realno 18,3 odsto, rekao je ministar finansija.

Dokapitalizacija Poštanske štedionice

Poštanska štedionica će se odlukom Vlade Srbije dokapitalizovati sa 16 miliona evra tako da će joj ukupni kapital biti 50 miliona evra. Tek posle dokapitalizacije predviđeno je njeno spajanje sa Srpskom bankom, najavio je juče Dinkić.

Šlaf gost domaćina

Martin Šlaf dugogodišnji je prijatelj Benite Ferero Valdner i u Briselu je bio gost domaćina. Što se mene tiče svako ko radi za dobrobit Srbije dobrodošao je, odgovorio je Dinkić na novinarsko pitanje o tome kako se Martin Šlaf, austrijski biznismen i dojučerašnji suvlasnik „Mobtela” našao s njim na jednom od sastanaka na pregovorima u Briselu.