Biće reči i o ispunjenju standarda demokratskog društva, koje su za Kosovo definisale UN, i o ispunjenju 13 glavnih ciljeva u tim standardima koje je u junu definisala Kontakt-grupa. Srbiju će na zasedanju predstavljati šefica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić, koja će ponoviti stav srpskog pregovaračkog tima, Vlade i Skupštine o pregovorima u Beču.

Koordinator srpskog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić rekao je za B92 da ne veruje da će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, kako je ranije najavljivano, Savetu bezbednosti dati neke ozbiljnije preporuke za konačan status Kosova. "Te preporuke bi sada verovatno bile mrtvo slovo na papiru bez dogovora s Rusijom i Kinom. Običaj je u diplomatskim krugovima i u toj vrsti odlučivanja da, ako se stvar ne pripremi, onda se i ne iznosi. To će, u stvari, biti neki blagi nagoveštaj njegove idealne želje da se to završi za vreme njegovog mandata, ali sam siguran da mu se ta želja neće ostvariti", rekao je Samardžić.

S druge strane, Skupština Srbije je tražila što hitnije okončanje rada na novom Ustavu Srbije, u kom bi Kosovo i Metohija bili definisani kao deo Srbije sa suštinskom autonomijom. Iako su dali podršku pregovaračkom timu i predlozima Vlade, predstavnici opozicionih partija su zahtevali i da Beograd objasni kako će se ponašati ako Kosovo bude nezavisno.

Neke od tih izjava, prema oceni predsednika Srbije Borisa Tadića, neko u međunarodnoj zajednici ponovo može protumačiti kao zveckanje oružjem. "Ako te poruke idu iz Srbije, to smanjuje naše pregovaračke kapacitete i moja molba je svima koji u ovoj zemlji zastupaju njene interese da takve poruke ne šalju u svet. Srbija ne želi da vodi rat, Srbija želi dugogodišnji mir jer samo tako može da obezbedi svoje interese na Kosovu. Drugačiji scenario smo imali prilike da vidimo na kraju XX veka. Ako se neko toga ne seća, bilo bi dobro da se podseti. Posledice toga može da vidi i u izbegličkim kampovima širom Srbije, i u gradu Beogradu i na Kosovu i Metohiji", kaže Tadić.

Šta kažu u Prištini

Stav Skupštine Srbije da u novom Ustavu Srbije Kosovo treba da bude definisano kao deo Srbije nije izazvao reagovanja albanskih zvaničnika u Prištini, javlja dopisnik B92. U vezi s budućim kosovskim statusom i sudbinom bečkih pregovora, u kosovskim političkim krugovima centralna tema je izjava predsednika Rusije Vladimira Putina da bi ta zemlja u SB UN mogla uložiti veto.

Kako iz Prištine za B92 javlja Ismet Hajdari, kosovski pregovarački tim je počeo pripreme za novu rundu pregovora, zakazanu za 15. septembar. Portparol tima Skender Hiseni izjavio je da tim ocenjuje da je za neuspeh poslednje runde pregovora kriva srpska strana. "Beograd traži status zaštićene zone za Gazimestan, iako ta zona obuhvata 200 do 300 albanskih domaćinstava. To je besmislica i naša delegacija je to već predočila u Beču", rekao je on.

Prištinski mediji detaljno su preneli izlaganja premijera Vojislava Koštunice, ali se niko od kosovskih zvaničnika nije osvrnuo na to izlaganje, iako bi donošenje novog Ustava Srbije, u kom bi Kosovo zadržalo dosadašnji status, obesmislilo, a možda i paralisalo ionako blede bečke pregovore. Baveći se izjavom Vladimira Putina, mediji u Prištini navode da je reč o do sada najotvorenijoj pretnji Rusije. Prištinski pregovarački tim navodi kako veruje da se Rusija svojim stavom ipak neće izdvojiti iz Kontakt-grupe.

Rozmari di Karlo i Štefan Lene u Prištini

U Prištini danas borave zamenica pomoćnika državne sekretarke SAD Rozmari di Karlo i predstavnik Evropske unije za pregovore o statusu Kosova Štefan Lene. Oni će se sastati s predstavnicima institucija Kosova, pregovaračkom ekipom i liderima srpske i drugih zajednica.

Ostale vestiArhiva