Njujork, Beograd, Priština - Šef Unmika Joakim Riker smatra da bi odlaganje donošenja rešenja budućeg statusa Kosova moglo da doprinese daljim tenzijama i poteškoćama u Pokrajini. Na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu Riker je juče u Njujorku rekao da se narednih meseci, uoči završnice pregovaračkog procesa, mogu očekivati tenzije na Kosovu. On naglašava da bi odlaganje odluke o budućem statusu moglo samo da odloži stabilizovanje prilika, proces pomirenja i ekonomski oporavak na Kosovu.
Kako javlja Beta, šef Unmika je izrazio spremnost da sarađuje s Beogradom na izgradnji zajedničke budućnosti na Kosovu i pozvao vlasti u Srbiji da se pridruže tim naporima.
Članovi SB raspravljali su i o izveštaju generalnog sekretara UN Kofija Anana koji je ponovo apelovao na zvaničnike Prištine i Beograda da budu fleksibilniji u stavovima. Srbiju na ovom zasedanju predstavlja predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković - Ivić, dok je u ime Kosova prisutan i premijer Agim Čeku.
- Nervoza, nerazumna žurba i arogancija neće doprineti iznalaženju održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, kao ni miru i stabilnosti u regionu Jugoistočne Evrope, za koje je politika moje zemlje čvrsto opredeljena - rekla je Sanda Rašković - Ivić obraćajući se članovima SB UN.
Šef Unmika Joahim Riker pozvao je Beograd da podstakne učešće kosovskih Srba u privremenim institucijama na Kosovu i poručio tamošnjoj srpskoj zajednici da rešenje "nije u izolaciji već u integraciji", mada je ukazao da su oni u "teškoj situaciji". U osvrtu na bezbednosnu situaciju u pokrajini, Riker je naveo da postoje slučajevi napada na Srbe i u tom kontekstu podsetio na nedavni bombaški napad na kafić Dolče vita u Kosovskoj Mitrovici.
- Taj incident nije odraz situacije na terenu - kaže Riker, a prenosi Beta.
Bezbednosna situacija na Kosovu je, prema proceni policije na koju se pozvao Riker, "stabilna, ali krhka", a broj etnički motivisanih incidenata je "nizak" i "nastavlja da pokazuje trend opadanja u poređenju sa 2005". Šef Unmika je ukazao da postoje brojni ohrabrujući primeri i da su doneta neka praktična rešenja kojima se polažu "temelji multietničkog Kosova". On nije precizirao na koja praktična rešenja misli. Riker je, takođe, ocenio da u narednom periodu posebnu pažnju treba posvetiti izgradnji pravosuđa i jačanju privrede.
"Sveukupni razvoj na Kosovu zavisiće od investicija, samim tim i od rešavanja budućeg statusa, jer je nedomica oko statusa Kosova ujedno i najveća prepreka stranim ulaganjima", rekao je šef Unmika.
Potrebno je uložiti napore da budu imenovane sudije, rekao je on, ocenivši da će za izgradnju pravosudnog sistema na Kosovu "biti potrebno više vremena". Pregovori o statusu, kako je naveo, imaju vidan uticaj na opredeljenost kosovskih institucija da dostignu standarde demokratskog društva koje su od Kosova tražile UN. Kosovske institucije su, prema Rikerovoj oceni, nastavile da ulažu veće napore u ostvarivanju 13 prioriteta iz oblasti standarda koje je definisala Kontakt grupa. Devet od tih 13 tačaka već je ispunjeno:
- Nedovoljan napredak ostvaren je u istrazi i podizanju optužnica u slučajevima povezanim sa neredima iz marta 2004, što je jedan od prioriteta Kontakt grupe.
Riker je pozvao albanske lidere da "javno pozovu svedoke da se jave, jer napretka nema zato što očevici neće da svedoče". U vezi sa povratkom raseljenih, Riker je naveo da kosovsko Ministarstvo za povratak i zajednice treba da poboljša svoj rad kako bi moglo samo da kreira politiku i nadzire njeno sprovođenje.
Zalažući se za poštovanje međunarodnih standarda u rešavanju statusa Kosova, predstavnica Srbije na zasedanju Saveta beznednosti UN Sanda Rašković - Ivić podsetila da je pre tri meseca "upravo na dan održavanja sednice Saveta bezbednosti na kojoj sam i ja govorila, a Unmik podnosio izveštaj u kojem se, kao i sada, govorilo o napretku standarda, bezbednosti, povratku izbeglih i raseljenih na Kosovu i Metohiji, mučki ubijen srpski povratnik iz Kline Dragan Popović":
- Tako je, na tragičan način, još jednim ljudskim životom drastično opvrgnut, upravo u vreme njegovog čitanja na ovom visokom telu, po ko zna koji put istim rečima iznesen izveštaj Unmika o napretku standarda, bezbednosti, povratku izbeglih i raseljenih.
Od te sednice, podsetila je S. Rašković - Ivić, "pa do juče dogodilo se 51 incident manjeg ili većeg intenziteta, u kojima je bilo napada na živote i imovinu Srba. U periodu od 24. oktobra 2005, pa do 1. septembra 2006. godine takvih incidenata bilo je 260". Ona se posebno osvrnula na bombaški napad na kafić Dolče vita u Kosovskoj Mitrovici, ocenjujući ga da je "ovaj akt nasilja u suštini imao politički cilj i da je bio usmeren prema Srbima kao takvima".
- Sa najvećim žaljenjem ovde moramo da konstatujemo da je ovaj teroristički napad na Srbe usledio ubrzo nakon izjave da su "Srbi krivi kao narod", koju je pred srpskim pregovaračkim timom u Beču, i pred više drugih svedoka, doslovno izneo čovek od koga bi to se najmanje moglo očekivati s obzirom na njegovu visoku funkciju - rekla je Ivić.
Predstavnica Srbije je ocenila da danas "društvom na Kosovu vladaju pojedinci od neprikosnovenog autoriteta u svojim sredinama, šefovi klanova":
- Oni su pravi arbitri. Odlučuju oni, a ne pravosuđe. Žena je u tom društvu bez prava. Na Kosovu se pravda uzima u sopstvene ruke, a tamo vladaju plemenski zakon i "krvna osveta".
Prema njenim rečima rečima. "obezbeđivanje javnog transporta uvek je, bar deklarativno, bilo prioritet, a u praksi imamo ‘drumove smrti’".
- Sintagma "drumovi smrti" kolokvijalni je termin koji koriste pripadnici Kfora i Unmik za puteve koji spajaju srpsko naselje Štrpce sa drugim srpskim sredinama i gde je izvršena serija od 12 terorističkih napada na Srbe.
Zato, smatra Sanda Rašković - Ivić koja je Savetu prenela stavove Srbije, "situaciju i događaje na KIM treba pogledati realno i odgovorno":
- Realno znači kroz međunarodno-pravni, ali i kroz istorijsko-politički aspekt. Odgovorno je možda bitnije od najbitnijeg, a ono znači da pokušamo da anticipiramo posledice naših sadašnjih poteza i vidimo šta će se deseti za dve, pet, ali i deset i više godina. Svako nervozno ubrzavanje rešenja skupo će koštati ceo region, samu pokrajinu, kao i međunarodnu zajednicu koja će, umesto da dođe do održivog rešenja, morati da se bavi još težim i još složenijim stanjem na Kosovu i Metohiji - rekla je Sanda Rašković-Ivić.

Otvorena ruska pretnja

Kada je reč o budućem statusu Kosova i sudbini bečkih pregovora, u kosovskim političkim krugovima glavna tema je izjava predsednika Rusije Vladimira Putina da bi ta zemlja u Savetu bezbednosti mogla uložiti veto. Prema navodima kosovskih medija na albanskom jeziku, reč je o do sada najotvorenijoj pretnji Rusije. Prištinski pregovarački tim veruje da se Rusija svojim stavom ipak neće izdvojiti iz Kontakt grupe.

Ostale vestiArhiva