Vlada Srbije planira da do kraja naredne godine u kapitalne projekte investira 1,675 milijardi, od čega 415 miliona evra u ovoj godini. U 2007. godini investicije će dostići 1,2 milijardu evra ili pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovoliki nivo investicija trebalo bi da se nastavi i narednih godina kako bi se nadoknadilo ono što je propušteno pre 15 godina i stvorila osnova za ravnopravno priključenje EU, rekao je juče novinarima Mlađan Dinkić, ministar finansija prilikom predstavljanja konačne verzije Nacionalnog investicionog plana (NIP).

Već ove godine Srbija će raspolagati sa viškom od 2,1 milijarde evra od budžetskog suficita i privatizacionih prihoda što je nezabeleženo u dosadašnjoj tranziciji, istakao je juče Dinkić najavljujući i za narednu godinu velike privatizacione prihode.

Ove godine 12 odsto budžetskih prihoda biće utrošeno na kapitalne rashode, sledeće godine čak četvrtina budžeta ide za investicije što je, po ministrovim rečima, evropski standard. Time se menja struktura rashoda u budžetu, jer su do pre godinu dana prihodi dominantno trošeni na budžetske korisnike, a samo tri odsto odlazilo za investicije.

– Nema veze između trošenja viška sredstava na investicije i inflacije. U protivnom i razvijene evropske zemlje, koje značajna sredstva iz budžeta izdvajaju za investicije, imale bi inflaciju, a to im se ne događa. Sem toga, pare nećemo utrošiti odjednom, pogotovo ne u potrošnju, rekao je Mlađan Dinkić dodajući i da će se na međunarodnom tenderu izabrati eksterni kontrolor za trošenje sredstava, koji će Skupštini Srbije o tome podnositi izveštaj.

Po njegovim rečima dve najveće pojedinačne investicije NIP-a su u saobraćajnu infrastrukturu i to 250 miliona evra za završetak Koridora 10 i obilaznicu oko Beograda i modernizaciju kliničkih centara na šta će do kraja 2007. godine biti utrošeno 150 miliona evra. Ukupno u modernizaciju saobraćajne infrastrukture biće uloženo 437 miliona evra, investicije u privredni razvoj vrede 385 miliona evra, a za modernizaciju zdravstvenog sistema biće utrošen 331 milion evra. Sve to zajedno „vuče” 70 odsto sredstava. Za stanogradnju je predviđeno 150 miliona evra, projekte većeg standarda građana 144 miliona evra, modernizaciju državne uprave 140 miliona evra, obrazovanje 55, a za Kosovo i Metohiju 32,5 miliona evra.

Dinkić je naveo i da će karakteristika NIP-a biti projektni pristup finansiranju što znači da se o projektima i novcu neće odlučivati samo u ministarstvima.

– Već sada smo svesni da će najbolji projekti stizati iz najrazvijenijih regiona koji i inače imaju dovoljno znanja, ali i sredstava da ih sami sprovedu. Da bi omogućili ravnomerni regionalni razvoj, što je jedan od naših ciljeva, formiraćemo uskoro Projektni centar u kome će biti zaposleno 25 stručnjaka različitih profila koji će ići u manje razvijene opštine i za njih uraditi projekte. Već sada veliki broj projekata kandidovale su lokalne samouprave i na osnovu toga koliko su spremni da ih pokrenu videćemo da li su oni samo spisak lepih želja, istakao je Dinkić navodeći da će od NIP-a stanovnici razvijenijih krajeva dobiti investicije od 117 evra u proseku, a u nerazvijenijim regionima 133 evra u proseku. Najviše investicionog novca po stanovniku dobiće istočna Srbija i to 265 evra, južna Srbija 224 evra, a zapadna Srbija 162 evra. Vojvodina i Beograd dobiće 130 evra u proseku.

Ministar finansija posebno je juče pred novinarima insistirao na transparentnosti raspodele sredstava i rekao da će u svim slučajevima gde je to moguće tender biti, kao i kod prodaje Mobi 063, pred TV kamerama.

– Moj predlog je da se, na primer, u slučaju nabavke 30.000 kompjutera za škole odrede sve performanse za opremu, a da se pred TV kamerama licitira od najviše cene preko koje nećemo platiti kompjutere do najniže, odnosno najpovoljnije za nas, naveo je Dinkić.

Ministar finansija ponovio je i da su, uz ravnomerni regionalni razvoj, ciljevi NIP-a i povećanje zaposlenosti i održanje visokog privrednog rasta od sedam odsto u proseku. „Naš veliki problem je nezaposlenost od preko 20 odsto zvanično, kao i standard stanovništva koji je značajno ispod evropskog proseka. Pokretanjem investicionog ciklusa zaposlenost će se povećati i po tom osnovu, ali i zapošljavanjem u tim novim objektima”.

U finansiranju NIP-a država će se, po rečima prvog čoveka finansijske vlasti, osloniti na višak privatizacionih prihoda, suficit u budžetu, kredite međunarodnih finansijskih organizacija, ali i pretpristupne fondove EU. Samo po tom osnovu, tačnije za projekte regionalnog razvoja, od naredne godine moglo bi da se očekuje 250 miliona evra, a 2011. godine taj iznos mi mogao da bude uvećan na 500 miliona evra.
Govoreći o nameri vlade da se višak sredstava upotrebi na otplatu spoljnog duga u vrednosti 2,5 do 3,5 milijardi dolara, ministar finansija je rekao da je juče bila sednica poverilaca Pariskog kluba i da očekuje zeleno svetlo za pregovore sa kreditorima da se deo duga od jedne milijarde dolara zameni za investicije.

Ostale vestiArhiva