On je rekao da budućnost Srbije sada zavisi od sposobnosti službi bezbednosti, koje su, kako tvrdi Rasim Ljajić, sada potpuno pod kontrolom države. Posle predsednika Borisa Tadića, koji je doneo poruku Vašingtona da bi izručenje Mladića Haškom tribunalu ojačalo poziciju Srbije u pregovorima o Kosovu, ministar Dinkić potvrdio je da isto poručuje i Brisel.

Gostujući u Kažiprstu B92, Dinkić je objasnio da bi završetak saradnje sa Hagom višestruko popravio spoljnopolitičku poziciju. "Ukoliko bismo završili tu saradnju, postali bismo, u roku od nekoliko meseci, članovi Partnerstva za mir. To znači daleko veću stabilnost u regionu i veću pregovaračku snagu Srbije u razgovorima o konačnom rešenju statusa Kosova. Išli bismo daleko brže ka EU, iz razloga što bismo skinuli taj poslednji teret", objašnjava Dinkić.

Dinkić je ponovio da G17 plus ne odustaje od odluke da napuste Vladu 1. oktobra, ukoliko do tada ne budu nastavljeni pregovori sa EU. Za to je neophodno da se Mladić nađe u Hagu, a Dinkić kaže da su načinjeni pomaci u tom pravcu.

"Bolja je koordinacija. Zatim, konačno stižu informacije našoj poreskoj policiji i onda ona kontroliše firme za koje se sumnja da su nekada finansirale skrivanje Mladića i drugih haških optuženika. Međutim, tu treba da se napravi rezultat i to isključivo zavisi od bezbednosnih službi. Deluje paradoksalno, ali ispada da budućnost Srbije zavisi od naših službi bezbednosti", kaže on.

Karla del Ponte, glavna tužiteljka Tribunala, inače, i dalje tvrdi da je Mladić u Srbiji i da vlasti mogu da ga uhapse. Hapšenje Mladića je i uslov za potpisivanja Sporazuma o pridruživanju EU, čime bi Srbija postala kandidat za članstvo.

Vilijamson u Beogradu o Hagu

U Beogradu već dva dana boravi ambasador za ratne zločine Stejt departmenta Džon Klint Vilijamson.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić, koji je juče razgovarao sa Vilijamsonom, kaže da rokovi nisu pominjani, ali da je činjenica da, u iščekivanju Mladića u Hagu, nestrpljenje međunarodne zajednice raste. Učinjen je napredak u sprovođenju Akcionog plana i sa službama bezbednosti više nema problema, kaže Ljajić, koji je i jedan od koordinatora tog plana.

"Učinjeno je puno na prekidu finansijskih transakcija prema haškim optuženicima i njihovim pomagačima. I u najvećoj meri, postignuta je dobra koordinacija između civilnih i vojnih službi bezbednosti. Postoji i zajednički operativni plan, prvi put. Svaki eventualni propust se razmatra na sastancima tima za sprovođenje Akcionog plana", rekao je Ljajić.

Ambasador za ratne zločine Stejt departmenta je o Akcionom planu danas razgovarao i sa drugim koordinatorom tog plana i tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem, ali detalji razgovora nisu saopšteni. Tokom susreta sa premijerom i predsednikom Srbije, Vilijamson je istakao značaj toga da se saradnja sa Haškim tribunalom što pre uspešno završi.

Počinje suđenje Mladićevim pomagačima

Pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 27. septembra počeće suđenje grupi od deset osoba, koje su optužene za pomaganje u skrivanju haškog begunca Ratka Mladića, saznaje agencija Beta.

Od početka godine, pred Drugim opštinskim sudom vođena je istraga protiv penzionisanog pukovnika Vojske Republike Srpske Jove Đoga, oficira Vojske RS Saše Badnjara, penzionisanog pilota Stanka Ristića i njegovog sina Predraga Ristića, kao i protiv bivšeg kapetana bojnog broda Ratka Vučetića.

Početkom maja, uhapšeni su Tatjana, Bojan i Ljiljana Vasković, Borislav Ivanović, penzionisani oficir Vojske RS Marko Lugonja i podoficir Vojske Srbije i Crne Gore Blagoje Govedarica, koji je tokom rata u Bosni i Hercegovini bio vozač tadašnjeg komandanta te vojske Ratka Mladića.

Desetoro optuženih se tereti za "produženo krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela".

Ostale vestiArhiva