Nacionalni investicioni plan je kopija sličnog irskog plana koji je ovoj zemlji pomogao da, u relativno kratkom vremenu, od siromašne postane država sa godišnjim bruto domaćim proizvodom od oko 46.000 dolara po stanovniku, kao papagaj ponavlja Mlađan Dinkić. Kratko vreme o kom govori ministar finansija predstavlja period od 1973. godine od kada je Irska članica EU. A Srbija, pod uslovom da izruči Mladića, tek treba da stekne status kandidata.

Učiti od uspešnih svakako je pozitivno i mnoge zemlje u tranziciji i te kako bi poletele kad bi uspele da postignu rezultate koji su Irsku od „poslednje rupe na svirali“ preobratili u širom sveta poštovano „keltsko čudo“. Mlađan Dinkić tvrdi da je za primenu irskog modela neophodno da nivo kapitalnih investicija podignemo na pet odsto BDP-a, što u novcu iznosi 1,2 milijarde evra godišnje. Da li je to dovoljno?

Eliminacijom predizbornih „kula i gradova“ odgovor na ovo pitanje postaje prilično jednostavan. Irska je svoj privredni bum ostvarila pod okriljem i uz izuzetnu finansijsku podršku EU čiji je član više od tri decenije. I pored pozitivnih stvari koje su od 2001. uradile obe vlade, Srbija je još daleko od članstva u EU. Dakle, srpska verzija irskog modela već u startu ima veliko ograničenje - moramo se mnogo više oslanjati na sopstvene snage.

Nakon analize irskog modela, Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, zaključuje da je Irska uspela da privuče strani kapital i podstakne privredni razvoj prevashodno ulaganjem u obrazovanje i podizanjem kvaliteta radne snage. Na taj način u tu zemlju je stigao tehnološki najkvalitetniji strani kapital u oblasti telekomunikacija, softvera (glavni irski izvozni proizvod), biotehnologija, farmaceutike i drugih haj tek vrsta proizvodnje i usluga. U Dinkićevom nacionalnom investicionom planu obrazovanje je zavredilo jedva pedesetak miliona evra. Ministar priznaje da to nije baš „irski“, ali sleže ramenima i kaže - jednostavno, nije bilo više projekata.

Ekonomista Vladimir Gligorov smatra da je otvorenost irske privrede, liberalizacija trgovine i ulaganja ključ ubrzanog razvoja ove zemlje. Jedan od faktora irskog uspeha - strana ulaganja, smatra Gligorov, nije tako teško ostvariti. Pod uslovom da postoji uverljiva strategija integracije u EU i razvoj koji vodi računa o makroekonomskoj ravnoteži.

U Srbiji se, međutim, potreba za liberalizacijom još uvek sukobljava sa zahtevima za zaštitu propale domaće privrede. Pod dirigentskom palicom tajkuna ovdašnja politička elita sklona je protekcionizmu i, uprkos deklarativnim opredeljenjima, zazire od stranih ulaganja. U takvom miljeu, sa još uvek izraženom inflacijom i nelociranim Mladićem, većinsko opredeljenje za Evropu ne deluje baš uverljivo. A još manje kao dugoročna strategija po uzoru na Irsku.

Ostale vestiArhiva