O finansijskoj podršci poljoprivredi koja stiže iz državnog budžeta rasprave će verovatno trajati sve dok ova privredna grana ne stane na zdrave noge. Poljoprivrednici će uvek tražiti više, a država će se uvek pravdati nedovoljnim budžetskim prihodima. Iako su u budžetu za 2006. godinu za poljoprivredu izdvojena tri puta veća sredstva nego 2003. godine, često se može čuti da to nije dovoljno mada ima i onih koji tvrde da trenutne ekonomske mogućnosti zemlje ne dozvoljavaju više.
- Opredeljenje Ministarstva poljoprivrede je da sredstva koja su bila namenjena krajnjem proizvodu preusmeri na početak proizvodnog ciklusa, odnosno investicije. Agrarni budžet za ovu godinu iznosi 23 milijarde dinara, što predstavlja oko 5,5 odsto republičkog budžeta. Za 2006. godinu urađeni su programi za podršku tržištu, strukturalnu podršku, podršku dohotku, kreditnu podršku i institucionalnu podršku - kaže za Danas Živa Žebeljan, pomoćnik ministra poljoprivrede u Vladi Srbije.
Naš sagovornik podseća da se od mera podrške tržištu i dalje primenjuju premije za mleko, regresi za stočarstvo, regresi za inpute ( gorivo i đubrivo ), izvozne subvencije, a u ovu oblast mogu se uvrstiti i mere podrške skladištenju pšenice. Nije se odustalo ni od rentiranja zemljišta, a prvi put ove godine jasno su razgraničena komercijalna poljoprivredna gazdinstva koja mogu da opstanu na tržištu i nekomercijalna gazdinstva čiji se dohodak mora podržati.
- Za unapređenje sela ove godine izdvojeno je 750 miliona dinara i za program investicija još dve milijarde dinara. Tome treba dodati i 1,3 milijarde dodatnih sredstava iz Nacionalnog investicionog programa, što znači više od četiri milijarde dinara. Planirano je da dva konkursa za realizaciju mera za unapređenje sela budu finansirana ne samo iz budžeta već i iz Nacionalnog investicionog plana. Reč je o konkursu za odobravanje bespovratnih sredstava za unapređenje proizvodnje i plasmana, i do sada je potpisano 70 ugovora vrednih 93,5 miliona dinara. Drugi konkurs se odnosi na obnavljanje seoske infrastrukture i već su zaključeni ugovori sa 380 korisnika tih sredstava. Za te namene biće potrošeno oko 1,1 milijarda dinara - ističe Žebeljan.
Kada je reč o podršci investicijama, na koju mogu računati i poljoprivrednici stariji od 40 godina, ugovore za korišćenje sredstava koja će biti investirana u izgradnji skladišta sušara, ULO hladnjača, dosad je potpisalo 90 korisnika. Njima je namenjeno 550 miliona dinara, dok je za izgradnju farme planirano 305 miliona dinara i 286 farmera će dobiti taj novac. Za treći konkurs (kupovina muzilica, laktomata, laktofriza) izdvojeno je 16 miliona dinara, a novac će dobiti 400 zemljoradnika. Do kraja septembra se očekuje potpisivanje još 400 ugovora. Četvrti konkurs koji se odnosi na nabavku opreme i mehanizacije otvoren je do 31. oktobra.
Za kratkoročne i dugoročne kredite u budžetu je predviđeno je 3,5 milijardi dinara, ali se od sredstava koja pristižu otplatom kredita uzetih u 2004. i 2005. godini očekuje još oko tri milijarde dinara, tako da će ove godine biti na raspolaganju više od šest milijardi dinara. Već je u dva navrata isplaćeno 3,5 milijardi dinara za više od 28 hiljada korisnika kratkoročnih kredita. Isplata dugoročnih kredita je u toku i očekuje se da će ove godine biti isplaćena sredstva za oko 2000 dugoročnih kredita.
- Valja podsetiti i da je za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana Ministarstvo poljoprivrede kandidovalo projekte vredne 74 miliona evra u oblasti mera za unapređenje sela, izgradnje i sanacije vodoprivrednih objekata i podizanje kvaliteta šuma i pošumljavanja u vrednosti od preko 74 miliona evra. Od toga je u oblasti šumarstva predviđeno oko 330 hiljada evra i više od 2,5 miliona evra u 2007. godini. Za vodoprivredu u 2006. godini predviđeno je izdvajanje oko 7,5 miliona evra u ovoj, kao i blizu 36 miliona evra naredne godine - navodi Žebeljan.

Hladnjače i sušare, dobra investicija

Jedan od korisnika bespovratnih sredstava Ministarstva poljoprivrede je i Đorđe Marković, poljoprivrednik iz Topole, koji na 12 hektara uzgaja voće i novac će uložiti u izgradnju hladnjače za voće. Katarina Tadić iz sela Pavković u opštini Ljubovija planira da novac uloži u izgradnju sušare i pečenjare. Ukupna vrednost investicije je 245 hiljada dinara, od čega će 30 odsto sredstava bespovratno obezbediti država. Kaže da je podnela zahtev i za sredstva za razvoj seoskog turizma, ali joj ona sada nisu odobrena. Zajedno sa suprugom u podnožju planine Bobije vodi ne samo farmu ovaca, već ima i oko hiljadu stabala šljiva, koje su ove godine dobro rodile, ali je problematičan njihov plasman. Saša Tasić, mladi poljoprivrednik iz Kovina, planira da u podno skladište uloži više od dva miliona dinara, od čega će ministarstvo refundirati 950 hiljada. Bavi se ratarstvom na oko sto hektara zemlje.

Ostale vestiArhiva