Generalna skupština Ujedinjenih nacija, koja je u sredu počela u Njujorku ujedno je i poslednja kojoj će u svojstvu prvog čoveka međunarodne organizacije prisustvovati Kofi Anan. Generalnom sekretaru drugi mandat na čelu UN ističe 31. decembra i u kuolarima sedišta u Njujorku već je počela debata o izboru novog, najvažnijeg svetskog diplomate, koga mnogi nazivaju i „sekularni papa“.

U trci za prestižnu funkciju, koja je širenjem američkog uticaja poslednjih godina znatno degradirana, trenutno se nalazi pet kandidata. Uprkos važnosti, izbor za generalnog sekretara UN prekriven je velom tajne. Za ovo radno mesto se ne raspisuje konkurs i kandidati se ne pozivaju na intervju. Glavnu reč u izboru ima pet stalnih članica Saveta bezbednosti (SAD, Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska), i one ujedno imaju i pravo veta. Kada one postignu dogovor o izboru novog generalnog sekretara, predlog se jednostavno šalje Generalnoj skupštini na verifikaciju.

Po tradiciji, najviši položaj u Ujedinjenim nacijama rotira se među regionima, i sada je red došao na Aziju. Do sada je samo jedan predstavnik Azije bio na čelu UN. Bio je to Burmanac Maha Traj U Tant, čiji je mandat završen 1971. Ipak, da tradicija ne mora da bude ispoštovana svedoči i izjava američkog ambasadora u UN Džona Boltona, koji je rekao da je od „neformalnog redosleda i nacionalnosti važnije da na čelu UN bude najkvalifikovanija ličnost“. Upravo su SAD imale glavnu ulogu u izboru današnjeg generalnog sekretara, pošto 1997. nisu podržale drugi mandat Butrosu Butrosu Galiju, zapretivši vetom.

Anan, sedmi generalni sekretar u 61 godini dugoj istoriji UN, odmah se po dolasku na funkciju suočio sa velikim problemima, od kojih će većinu ostaviti u amanet nasledniku. Anan je uspeo da smanji birokratiju u svetskoj organizaciji, pošto je otpustio 1.000 od 6.000 zaposlenih u sedištu u Njujorku. Nije uspeo da spreči američku intervenciju u Iraku, a u nasledstvo je ostavio zategnutu situaciju oko nuklearnog programa Irana, nerešen sukob na Bliskom istoku i tek započete reforme u UN. Naime, planom reformi predviđeno je proširenje broja stalnih članica Saveta bezbednosti UN, a za to mesto najviše su zainteresovani Brazil, Indija i Nemačka.

U prvi plan za izbor Ananovog naslednika mogao bi da izbije Japan. Osim nesumnjivo velikog uticaja Tokija u Aziji, Japan je i druga zemlja na listi donatora za budžet UN.

Japanski ambasador pri UN Kenzo Osima kaže da se rotacija izbora generalnog sekretara po regionima nije zvaničan stav, već prećutni dogovor: „Nadam se da će taj dogovor biti poštovan i da će azijskim zemljama biti pružena prilika da predstave svoje kandidate“, kaže Kenzo Osima.

Nobelovac iz Gane

„Najbolji generalni sekretar u istoriji Ujedinjenih nacija“, kako je Kofija Anana nazvao američki diplomata Ričard Holbruk, nije bio baš blagonaklon prema američkoj spoljnoj politici. Suprotstavljao se američkoj intervenciji u Iraku, ali nije dobio podršku unutar UN, i to naziva „prilično depresivnim periodom“. Rođen je u Kumasi, Gana, 1938. godine. Prvi posao mu je bio u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Generalni sekretar UN postao je 1997. i radio je taj posao tokom dva mandata. Mnogo je uradio na borbi protiv širenja side u svetu, kao i na uvođenju nove „ideologije intervencije“ UN, koja insistira da je UN iznad suvereniteta država kada treba da se spreči masovno ubijanje civila bilo gde u svetu. Godine 2001. dobio je Nobelovu nagradu za mir.

Ban Ki Mun, Južna Koreja
Prvi na listi potencijalnih Ananovih naslednika nalazi se Ban Ki Mun (62), koji je na neformalnom glasanju 15 članica Saveta bezbednosti u julu dobio najviše glasova. Ki Mun je diplomata od karijere i učesnik je pregovora o nuklearnom oružju Severne Koreje. On se dokazao kao političar posvećen miru, zalažući se da dođe do razoružanja na korejskom poluostrvu. Doktorirao je na Harvardu.

Šasi Tarur, Indija
Ovaj Indijac (50) već je skoro tri decenije zaposlen u UN. Neophodno diplomatsko iskustvo stekao je na funkciji zamenika sekretara za komunikacije i informisanje. Rado je u UNHCR i nadgledao je mirovne trupe na prostoru bivše SFRJ. Najavio je da će se fokusirati na troškove mirovnih misija UN. U slučaju pobede, najavio je da će se posebno pozabaviti i obrazovanjem siromašnih i dece u Africi.

Surakijart Sathirathai, Tajland
Sadašnji vicepremijer Tajlanda Surakijart Sathirathai (48) ima podršku svih deset članica ASENA (organizacije azijskih država). Ekspert je za međunarodno pravo. Ušao je u istoriju kao najmlađi ministar finansija Tajlanda i kao prvi Tajlanđanin koji je doktorirao pravo na Harvardu. Ima i veliko poslovno iskustvo jer je nadgledao privatizaciju najvećih tajlandskih kompanija.

Princ Zaid el Husein, Jordan
Ambasador Jordana pri UN (42) veoma je poštovan diplomata. Ukoliko bude izabran za naslednika Anana, biće prvi musliman na toj funkciji. On je rođak jordanskog kralja Abdulaha Drugog. Obrazovanje je stekao na Kembridžu i ekspert je za međunarodno pravo. Bio je zadužen za politička pitanja u mirovnim snagama na tlu bivše SFRJ. Bio je prvi diplomata koji je zatražio izveštaj UN o Srebrenici.

Džajanta Danapala, Šri Lanka
Džajanta Danapala (67) važi za iskusnog političara koji je gotovo četiri decenije u UN. Trenutno obavlja funkciju savetnika predsednika Šri Lanke. Godine mu predstavljaju najveći problem, jer je već sada dve godine stariji od starosne granice za odlazak u penziju. Njega je Kofi Anan 1998. izabrao za podsekretara za razoružanje. Kao ambasador Šri Lanke službovao je u Vašingtonu, Londonu i Pekingu.

Ostale vestiArhiva