Događaji oko budućeg statusa Kosova i Metohije dobijaju na ubrzanju. Iz Beča je juče, posredstvom Rojtersa, stigla vest da bi specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari već sledeće nedelje mogao izvestiti ključne međunarodne faktore da su pregovori stigli do „krajnje tačke”. Rojters se u vesti o Ahtisarijevim namerama pozivao na neimenovanog visokog zapadnog zvaničnika. „On će im reći: Možda smo došli do faze kada su obe strane gotovo iscrple sve opcije i sada smo u veoma teškom periodu pregovora, ako već ne i u ćorsokaku”, rekao je taj zvaničnik.
Ahtisari će se 20. septembra u Njujorku sastati sa predstavnicima Kontakt grupe, a dva dana kasnije izvestiće Savet bezbednosti UN i ministre inostranih poslova velikih sila o statusu pregovora o Kosovu, podseća Rojters i navodi da postoji mogućnost da Kontakt grupa da Ahtisariju „zeleno svetlo” da predloži i rešenje za Kosovo, ukoliko se Moskva saglasi s tim. Prema Rojtersu, diplomate tvrde da će se Ahtisari u tom slučaju založiti za nezavisnost, što će, kako je ocenila britanska agencija, „značiti konačan obračun sa Srbijom”.

Posrednici iz UN dalje tvrde da je Beograd posebno „tvrdoglav”, prenosi Rojters, uz podsećanje na stav Kontakt grupe da bi rešenje za Kosovo trebalo da bude doneto ove godine, imajući u vidu sve veće nestrpljenje kosovskih Albanaca i opasnost od novog nasilja. Agencija takođe navodi da je Rusija oprezna u pogledu „veštačkih rokova” i da podržava zahtev Beograda za više vremena.

Portparol Martija Ahtisarija Hua Đijang izjavila je, međutim, da specijalni predstavnik za Kosmet smatra da još nije vreme za iznošenje predloga o budućem statusu te pokrajine. „Ne mogu da iznosim ono što će Ahtisari reći pre nego što to bude rekao”, rekla je Hua u telefonskoj izjavi Tanjugu. Ipak, podsetila je da je Ahtisari sve vreme govorio da će se pregovori Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima nastaviti dok god bude postojala mogućnost da se smanje razlike u stavovima dve strane. „Ahtisari će članice Kontakt grupe i Saveta bezbednosti informisati o dosadašnjim pregovorima i izneti korake koje, po njegovom mišljenju, treba učiniti u narednim mesecima”, rekla je Hua.

Portparol specijalnog izaslanika je demantovala i pisanje prištinskih medija da je Ahtisari na sastanku Kontakt grupe u Beču predstavio nacrt predloga za budući status pokrajine. „Članice Kontakt grupe su još ranije od Ahtisarija tražile da sastavi predlog za konačni status, ali još nije došlo vreme za to”, rekla je ona. „Zbog toga nastavljamo pregovore o tehničkim pitanjima”, dodala je Hua.

Pored Ujedinjenih nacija, živa diplomatska aktivnost oko Kosova prisutna je i u Savetu Evrope. Lord Rasel-Džonston, diplomata iz Škotske, zadužen ispred Političkog komiteta SE da izveštava o stanju na Kosmetu, podneo je svoj najnoviji izveštaj u kojem predlaže nezavisnost za pokrajinu. (U našoj javnosti je proletos negativno odjeknula lordova izjava da „Srbi ne žive tako loše na Kosovu, mnogo gore žive Romi”.)

Savet Evrope na osnovu izveštaja Rasela-Džonstona priprema svoju rezoluciju o Kosmetu. Tekst rezolucije biće spreman za kraj septembra, kada počinje redovno jesenje zasedanje Saveta Evrope. Za to zasedanje srpski parlamentarci su već pripremili odgovarajuće amandmane, rekao je za Studio „B” Miloš Jeftić, poslanik DS-a u SE.

U izveštaju Rasela-Džonstona, u koji je „Politika” imala uvid, piše da Srbi na neki način pate od „osećaja progonjenosti”, koji ne treba pojačavati nepromišljenim izjavama, ali da je svakako potrebno osuditi napade, odnosno „kampanju blaćenja” uperenu protiv Biljane Kovačević-Vučo, Nataše Kandić i Sonje Biserko. Škotski diplomata, naime, smatra da je reč o ličnostima koje nastoje da uprave „jasno i objektivno svetlo na nedavnu prošlost Srbije”.

„Slažem se sa premijerom Koštunicom da postoji rizik da nezavisnost Kosova bude iskorišćena kao presedan za legitimisanje drugih secesionističkih zahteva”, piše lord Rasel-Džonston i dodaje da „deli zabrinutost premijera Koštunice da nezavisnost Kosova može da ugrozi političku stabilnost u Srbiji”.

Međutim, u delu teksta u kojem iznosi svoje zaključke i predloge, Rasel-Džonston se sasvim nedvosmisleno izjašnjava za rešenja koja je, u prethodnim stavovima, označio kao rizična:

„Verujem da budući status Kosova treba da ponudi šansu za dugoročni mir, stabilnost i ekonomski razvoj. To znači, po mom mišljenju, da Kosovo treba da postane nezavisno”.

Nakon ove sugestije, Rasel-Džonston izražava i zabrinutost (i kritike Beogradu) zbog odbijanja kosmetskih Srba da „učestvuju u političkom procesu na Kosovu”, uz ocenu da je to kontraproduktivno. „Ja razumem da je njihova pozicija veoma delikatna – politički i ekonomski – ali oni treba da budu na prvoj liniji odbrane svojih prava i interesa i da pokušavaju da utiču na proces donošenja odluka, na svim nivoima. Ja sam zabrinut zbog uloge Srbije u stvaranju ovog stava o neangažovanju”, stoji u najnovijem izveštaju izveštača Saveta Evrope lorda Rasela-Džonstona o stanju na Kosovu i Metohiji.

Rašković-Ivić: Pirsova najoštrija

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić, u nedavnom izlaganju pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, ocenila je da „nervoza, nerazumna žurba i arogancija neće doprineti iznalaženju održivog rešenja za Kosovo i Metohiju, kao ni miru i stabilnosti u regionu jugoistočne Evrope”. Za „Politiku” prenosi svoje utiske iz Njujorka, kao i svoj komentar kritike predstavnice Velike Britanije Karen Pirs, koja je izrazila razočarenje što Beograd nije pomenuo Ahtisarija i „sav njegov trud”. Usput, Pirs je ponovila da nezavisnost jeste jedna od opcija:

– Sednica SB je bila izbalansirana. Pohvalili su Ahtisarija, ali je to bilo kurtoazno, kao što su čestitali i Rikeru. Pirsova je Ahtisarija pohvalila, ali sam ja to shvatila kao da je napad najbolja odbrana. Napadi na srpsku stranu što ne hvali Ahtisarija i ne učestvuje u privremenim institucijama najbolji je mogući način da nama zatvara usta, napadajući nas. Niko drugi nije bio tako oštar u napadima kao ona. Rusija i Kina su branile integritet i teritorijalni suverenitet Srbije.

Sastanak Kontakt grupe 20. septembra

U Njujorku će 20. septembra biti održan sastanak međunarodne Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju na ministarskom nivou kome će predsedavati američki državni sekretar Kondoliza Rajs, a Tanjugu je potvrđeno u ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, da će sastanku u američkoj misiji pri Ujedinjenim Nacijama, prisustvovati i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari.

Ahtisari će ministre spoljnih poslova zemalja članica izvestiti o dosadašnjem toku pregovora o budućem statusu Kosmeta i sugerisati dalje korake u pregovaračkom procesu.

U Stejt departmentu u Vašingtonu i ambasadi SAD u Beogradu nisu mogli za sada da preciziraju kakav će stav na sastanku Kontakt grupe izneti predstavnici zvaničnog Vašingtona. Najavljeno je, međutim, da će posle sastanka biti izdato zajedničko saopštenje.

Članice Kontakt grupe su pored SAD, takođe Ruska Federacija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija.

Ostale vestiArhiva