Siromaštvo i odsustvo ekonomske perspektive na Kosovu i Metohiji glavni su uzroci mnogih nesporazuma, sukoba i nesreća Albanaca i Srba. Da nevolja bude veća, često su birani najgori mogući načini da se oni reše. A od komšijskih svađa uvek se okoristi neko treći, kaže dr Nenad Popović, šef ekonomskog tima Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i jug Srbije.

Sagovornik „Politike” hoće da veruje da su ova dva balkanska naroda konačno naučila tu lekciju iz istorije. Tvrdi da Srbi i Albanci odavno nemaju vremena, ni energije, da ponavljaju tragične greške iz prošlosti. Slaže se da je ekonomske probleme na Kosmetu trebalo rešavati mnogo ranije, ali na pravi način. Ipak, „nikada nije kasno da se bude pametniji”. Bilo bi dobro, kaže, za početak, da Priština i Beograd ne produbljuju postojeći jaz ekonomskog udaljavanja. Bolje je za Albance na Kosmetu, za Srbe koji su tamo ostali i one koji žele da se vrate, pa i za uspostavljanje trajne stabilnosti u regionu, da počnu da se ponašaju racionalno, a to znači tržišno. Da zajedno krenu ka evropskim i svetskim integracijama i savremenim ekonomskim tokovima.

– Beograd pruža ruku ekonomske saradnje, koja bi bila od obostrane koristi, a Priština čeka – kaže Popović.

.Ali privatizacija na Kosmetu, koja se od maja 2003. sprovodi uz blagoslov Unmika, nije doprinela ekonomski racionalnom toku stvari. A njome je upravljao baš Joakim Riker, odnedavno novi šef Unmika.

– Osnovna zamerka Srbije jeste da Unmik, kao organ privremene međunarodne administracije u južnoj srpskoj pokrajini, nije imao mandat da tamo trajno menja vlasništvo, već samo da upravlja zatečenom imovinom. Pogotovu što je primenjen model privatizacije koji nije uvažavao osnovna ekonomska načela. U najkraćem, Kosovska poverilačka agencije (KPA), na čijem je čelu bio gospodin Riker, prodavala je kapital, a ne imovinu koja ima i svoju „pasivnu stranu”, odnosno obaveze preduzeća. A Srbija, u maniru savesnog dužnika, svakodnevno izdvaja 120.000 dolara za otplatu stranih kredita koje su potrošila preduzeća na Kosmetu.

.Koje su još posledice „naopake privatizacije” na Kosovu?

– Za ljude koji tamo žive pogubno je što privatizacija nije donela neophodni kapital i investitore koji bi pokrenuli privredu. U 99 odsto slučajeva novi vlasnici su kosmetski Albanci ili Albanci iz dijaspore. Nije mi poznato da se neka ozbiljna inostrana kompanija usudila da učestvuje u toj nepoštenoj privatizaciji i da rizikuje kapital, ali i svoj ugled. Etnički čista privatizacija će otežati povratak raseljenih, jer Srbi ne mogu da računaju na posao u preduzećima u kojima su nekada radili. Da li je takva privatizacija bila u službi trajnog progona Srba? Ali gubitnici su i Albanci koji su činili većinu zaposlenih u prodatim preduzećima. Na dobitku je samo šačica moćnika koja je budzašto prisvojila tuđe. Pre svega zahvaljujući političkim, rođačkim i nekim drugim vezama.

.Imate li neki konkretan primer?

– Mnogo ih je. Nedavno smo bili svedoci privatizacije pećke pivare koju je kupio Ekrem Luka za nešto više od 11 miliona evra. Upućeni tvrde da ona vredi pet puta više. Zato je Srbija zahtevala od međunarodne zajednice da se prestane sa takvom privatizacijom do rešenja konačnog statusa Kosmeta. Tako se odustalo od zagovaranja privatizacije „Trepče”.

.Šta nudi Srbija?

– Srbija se zalaže za rešavanje statusa Kosmeta u skladu sa načelima Ujedinjenih nacija i standardima Evropske unije. Ali, koliko god pregovori trajali i kako god se završili, Srbi i Albanci će živeti jedni pored drugih. Trgovaće mnogo više nego sada jer im se isplati. Centralna Srbija je Kosmetu ipak bliža od Slovenije. Zvanično, trgovinska razmena centralne Srbije i Vojvodine sa Kosmetom godišnje dostiže oko 150 miliona dolara, a nezvanično oko pola milijarde. Srbija nudi svoje otvoreno tržište, slobodan promet robe, slobodu kretanja ljudi i kapitala. Upravo ono čemu već sedam godina teži Evropska unija na području zapadnog Balkana, stvarajući zonu slobodne trgovine.

.Ali, istovremeno očekujete slobodan pristup preduzeća iz Srbije kosmetskom tržištu? Tražili ste od gospodina Rikera da „Jat” ponovo leti sa prištinskog aerodroma, kao i da se „Jugopetrolu” izda licenca za rad na celoj teritoriji Pokrajine?

– Smatramo da je povratak nacionalnog avio-prevoznika tamo od velikog ekonomskog značaja za državu Srbiju, ali i za sve građane na Kosmetu. Od ponovnog uvođenja redovne linije Beograd – Priština – Beograd veliku korist imali bi upravo Albanci jer se sa beogradskog aerodroma najbrže stiže do svih velikih evropskih gradova, a cene karata „Jata” su znatno jeftinije od drugih prevoznika. Druga inicijativa jeste da „Jugopetrol” dobije dozvolu za rad na celom kosmetskom tržištu. Ne vidim nijedan ekonomski razlog da Unmik ne odobri „Jugopetrolu” licencu za rad.

.Ekonomski tim Koordinacionog centra, na čijem ste čelu, priprema i strategiju ekonomskog razvoja Kosmeta?

– Prvi zadatak Ekonomskog tima, osnovanog krajem februara, jeste da izradi dugoročnu strategiju ekonomskog razvoja Kosmeta. Pošto nismo naišli na interesovanje albanske strane, strategija će se baviti održivim ekonomskim razvojem srpske zajednice na Kosmetu. Očekujem da će biti predstavljena javnosti u oktobru ove godine. Tragamo za najboljim rešenjima, zasnovanim na privatnoj inicijativi, samozapošljavanju i podsticanju razvoja mikro, malih i srednjih preduzeća. Ponudićemo je i predstavnicima međunarodne zajednice i domaćim privrednicima. Svaka konstruktivna sugestija biće dobrodošla.

.Da li računate na sredstva Nacionalnog investicionog plana?

– Vlada Republike Srbije, zajedno sa Koordinacionim centrom Srbije za Kosovo i Metohiju i Ekonomskim timom, uložiće 31 milion evra za ekonomski razvoj srpskih zajednica u Pokrajini. Odobravaće se veoma povoljni krediti za pokretanje proizvodnje u porodičnim, malim i srednjim preduzećima i za poljoprivrednu proizvodnju. Ekonomski tim je prošle nedelje meštanima sela Novake kod Prizrena uručio 30.000 evra za izgradnju. Isto toliko je dobila i vinarija manastira Visoki Dečani. Roba će se plasirati na Kosmetu, ali i u centralnoj Srbiji. Deo sredstava biće iskorišćen za izgradnju infrastrukture. Tu računamo na izgradnju puteva Laplje Selo – Gračanica i Zubin Potok – Dren. Gradiće se i kuće za mlađe ljude. I dalje će se ulagati u zdravstvo, škole i obuku kadrova.

.Kako Vaše predloge primaju Albanci, a šta kažu predstavnici međunarodne zajednice?

– Albanska strana još ne prihvata naše inicijative. Naši kontakti sa predstavnicima Unmika, Oebsa, odnedavno sa kancelarijom Sjedinjenih Američkih Država u Prištini, ambasadorima u Beogradu, sve su češći u poslednjih nekoliko meseci i raduju prvi pozitivni pomaci. Doduše, reč je o malim koracima. Ali Ekonomski tim će i dalje predlagati ono što može da poboljša tragičnu ekonomsku situaciju na Kosmetu. U Vašingtonu, Moskvi i evropskim prestonicama naše inicijative nailaze na odličan odjek.

Srbija potražuje između 12 i 20 milijardi dolara

Oko 200 preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine do početka ove godine je prijavilo da od firmi na Kosmetu potražuju oko 190 miliona evra. Pored toga, na tom spisku su potraživanja i 20.000 izbeglih radnika srpske nacionalnosti, kao i onih koji su tamo ostali. Privredu na Kosmetu je kreditirao i Fond za razvoj Republike. Fond poseduje i akcije kao trajni ulog u 163 preduzeća, u većini slučajeva više od 51 odsto udela. Prema valjanoj dokumentaciji Fonda, poslednjeg dana decembra 2000. godine na Kosmetu su ukupno plasirana 143 kredita. Od toga dugoročnih investicionih u ukupnom iznosu od 96,5 miliona dinara, 15 kratkoročnih čiji je ukupan iznos 49,3 miliona dinara i osam deviznih od ukupno 5,82 miliona evra. Prema tome, Fond je na ime kredita u preduzeća na Kosmetu plasirao ukupno oko 494 miliona dinara, odnosno 7,54 miliona evra. Preračunato u evre, po kursu koji je važio 1. januara 2002. godine, akcije Fonda u tamošnjim preduzećima, bez revalorizacije, vrede 165,4 miliona evra.

Prema Popovićevim rečima, obaveze Kosmeta prema Fondu za podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i Kosova i Metohije premašuju 17 milijardi dolara.

– Dakle, ukupna potraživanja Srbije na Kosmetu, ili od Kosmeta, procenjuju se između 12 i 20 milijardi dolara – kaže Popović.

Zaštita crkvene imovine

Kakva je budućnost imovine Srpske pravoslavne crkve na KiM?

– Nisam učestvovao u tom delu pregovora, jer je oblast mog rada ekonomija. Ali poznajući sastav delegacije našeg pregovaračkog tima, u kojoj je grupa eminentnih stručnjaka za pitanja kulturnog i verskog nasleđa, uveren sam da će rezultat biti zadovoljavajući za srpsku stranu. Verujem da će odluka o imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji i kulturnom nasleđu Srbije i SPC biti doneta u skladu sa najvišim evropskim i svetskim principima verske tolerancije.

Ostale vestiArhiva