Analiza vesti
U bogatoj hronologiji velikih nesporazuma i skandala iz novijeg vremena, koja je počela objavljivanjem „Satanskih stihova” Salmana Ruždija (1988), ovaj poslednji bi za odnose između zapadnog sveta i islama mogao da bude najteži i najzapaljiviji: u njegovom središtu našao se vrhovni poglavar rimokatoličke crkve.

Gnev koji ključa u islamskom svetu zbog papinog govora na univerzitetu u Regensburgu (Bavarska) prilikom njegove nedavne posete Nemačkoj, dramatično se širi i uvećava, s još nepredvidivim ishodom i posledicama.

Shvaćen i protumačen u muslimanskom svetu kao teška uvreda islama kao religije i posebno proroka Muhameda, govor pape Benedikta XVI, pokrenuo je (neobuzdanu) lavinu i žestoka reagovanja koja bi mogla da budu uvod u, za sada, samo verbalni, i odavno predskazivani, rat kultura.

Papini radikalni kritičari već ga optužuju da je „pokrenuo novi krstaški rat”, a predstavnik muslimanske zajednice u Izraelu je čak upozorio da je (opet) Nemac objavio treći svetski rat. Jedan istaknuti turski političar i visoki funkcioner vladajuće stranke je konstatovao da će sadašnji papa u istoriju ući kao „mračna ličnost” i uporedio ga sa Hitlerom i Musolinijem.

U ovoj zemlji sve su, takođe, glasniji zahtevi da se otkaže papina poseta, planirana za kraj novembra, uz podsećanja da je Benedikt XVI, još kao kardinal Racinger, bio naglašeno skeptičan prema eventualnom prijemu Turske u Evropsku uniju.

Agencije javljaju da je pakistanski parlament jednoglasno usvojio rezoluciju u kojoj se kaže da je papa teško povredio verska osećanja muslimana i otvorio opasan rascep među religijama. Uticajni iranski verski vođa Ahmad Hatami je u govoru na univerzitetu u Teheranu, koji je državna televizija direktno prenosila, konstatovao takođe da je Benedikt XVI „uvredio islam”, uz opasku da je za žaljenje što „vođa hrišćana tako malo zna o islamu” i tako „besramno govori o njemu”.

U temperaturi koja raste i strastima koje se uskovitlavaju, sve snažniji su zahtevi da se papa javno izvini i povuče ono što je rekao u Regensburgu. Taj zahtev je uputila i Organizacija islamskih država, koja okuplja pedeset i sedam zemalja širom sveta, a političari na zapadu sa dodatnom strepnjom konstatuju da je Al kaida papin govor uzela kao povod za pojačanu propagandu i opasnu homogenizaciju muslimanskog sveta: papa je sporno predavanje održao na (petu) godišnjicu američkog „crnog septembra” u Al kaidinoj „režiji”.

Zvanični Berlin je snažno, videvši da bi vrag mogao da odnese šalu i stvari odu (pre)daleko, ustao u papinu odbranu. Očigledno ne samo iz nacionalnih osećanja, nego i iz pragmatičnih nacionalnih, i državnih, interesa.

Kancelarka Angela Merkel je konstatovala da je papin govor predstavljao pledoaje za dijalog kultura i religija, koji je i za nju samu neizbežan, uz konstataciju da se prvi Nemac na mestu poglavara rimokatoličke crkve posle pola milenijuma u Regensburgu samo odlučno i nedvosmisleno ogradio od upotrebe nasilja u ime religije i osudio „sveti rat” kao sredstvo politike.

Papa je, da podsetimo, u svojim varijacijama na temu nasilja i religije, citirao reči poslednjeg vizantijskog cara izgovorene u četrnaestom veku i u dijalogu sa jednim persijskim teologom da prorok Muhamed nije svetu doneo ništa dobro i humano, osuđujući njegovo navodno stanovište da islam treba širiti i uz pomoć mača.

Papini žestoki kritičari su žustro reagovali na njegov „dolazak iz srednjovekovnog mraka” i uzvratili tezom o „krvavoj istoriji hrišćanstva”, sa krstaškim ratovima i progonima Jevreja i muslimana.

Sveta stolica se grozničavo trudi da koliko god je moguće „umanji štetu” u delikatnom odnosu sa islamskim svetom što je biti prvi i najvažniji zadatak novog, tek imenovanog šefa diplomatije Vatikana (sekretara za odnose sa drugim državama), Dominika Mambertija.

Pedeset četvorogodišnji francuski kardinal, rođen u Maroku, ima, kažu, veliko diplomatsko iskustvo, posebno kad je reč o muslimanima. Bio je predstavnik Svete stolice u Sudanu, Somaliji, Eritreji i Alžiru, službovao je, uz to, u Čileu i Sjedinjenim Američkim Državama.
Mamberti je očigledno odmah prionuo na posao. Na dan imenovanja (u petak) iz Sudana je, gde se zatekao, poručio da papa „želi dijalog kultura i religija” i da sveti otac nikad nije dovodio u pitanje „visoke vrednosti islama”.

Ostale vestiArhiva