Brisel - Samo dva od vodećih deset svetskih univerziteta nalazi se u EU, navedeno je u izveštaju londonskog Centra za evropske reforme (CER). U izveštaju je, takođe, pomenuto da je među 50 vodećih svetskih univerziteta svega osam na teritoriji Unije. Američki Harvard je svetski univerzitet broj jedan, britanski Kembridž i Oksford su drugi, odnosno deseti, a samo još Holandija, Francuska i Švedska imaju po jedan univerzitet među prvih 50.
SAD dominiraju sa 37 među 50 najboljih univerziteta, dok Japan i Kanada imaju po dva. Kina i Indija bore se da dospeju u "prvu ligu", a očekuje se da će se to dogoditi 2010. "Evropske visokoškolske institucije sporo se menjaju, i nedovoljno su finansirane", navodi se u izveštaju. "Dok SAD imaju nekoliko desetina univerziteta svetske klase, većina evropskih još uvek su nereformisani i zarobljeni u prošlosti".
Srž problema je u slabom ulaganju, budući da EU za visoko obrazovanje u proseku izdvaja 1,2 odsto svog bruto nacionalnog proizvoda, u poređenju s nordijskim državama gde je taj procenat 1,8 i SAD sa 2,6 odsto. Britanski ministar finansija Gordon Braun nagovestio je da bi školarine u njegovoj zemlji 2009. mogle biti uvećane, sa sadašnjeg godišnjeg limita od 3.000 funti, kao reakcija na studiju CER. Autori studije predviđaju da će "sve velike zemlje u Evropi pre ili kasnije morati da uvedu školarine".
Plan Centra za "spas Evrope" predlaže zatvaranje loših univerziteta, imajući na umu da je na raspolaganju premalo novca za 2.000 ustanova visokog obrazovanja, i strožu selekciju studenata. Vladama Francuske i Italije predloženo je da prestanu s pokušajima da finansiraju univerzitete, a Briselu da izbegne "bele slonove" poput Evropskog instituta za tehnologiju, i uskladi nastavne programe i kvalifikacije širom EU.
"U zemljama poput Italije, Francuske i Nemačke postoji neka vrsta sive uniformnosti u sektoru koji pokušava da se izbori sa previše studenata, sprovodeći jalove programe u zgradama koje se raspadaju", naveo je autor izveštaja Ričard Lambert.

Ostale vestiArhiva