Ugovor je potpisan na generalnoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ministar za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandar Popović izjavio je da su ugovor potpisali predstavnici agencije, Instituta Vinča i konzorcijuma tri ruske kompanije, koje će obaviti pakovanje i transport isluženog nuklearnog goriva.

Ugovor predstavlja nastavak akcije započete pre tri godine, kada je zatvoren istraživački reaktor u Vinči. Tada je dogovoreno da se dve i po tone istrošenog nuklernog goriva transportuje u zemlju porekla – Rusiju, objašnjava za B92 Krunoslav Subotić, bivši direktor i naučni saradnik u Vinči.

"Tripartitna inicijativa koja je uspostavljena između bečke agencije, Rusije i Amerike da se svo istrošeno gorivo iz istraživačkih reaktora vrati u zemlje porekla počela je da funkcioniše i ovo je sada jedan korak dalje u realizaciji tog projektnog plana koji je napravljen zatvaranjem nuklearnog reaktora u Vinči", kaže Subotić.

Prema planovima do sredine 2008. godine trebalo bi da se završi prebacivanje nukleranog otpada. Kako Srbija za to nema potrebnu infrastrukturu, međunarodna agencija u Beču će pomoći u obezbeđivanju novčanih donacija potrebnih za prebacivanje.

Krunoslav Subotić isitče da je to uobičajeno za sve zemlje koje imaju nukleranu industriju: "To rade i Mađari i Bugari i Rumuni i Slovenci i mi moramo da budemo sposobni za nešto tako. Jedini problem je što je kod nas infrastruktura siromašnija jer ne postoji nuklearna industrija. Sada predstoji jedan vremenski period u kome će morati jedne protokolarne stvari da se završe, da se to gorivo spakuje po standardima, da se obezbede dozvole za prevoz kroz zemlje kroz koje treba da prođe do krajnjeg odredišta. To će trajati onoliko koliko mora da traje, naravno pod uslovom da se na vreme prikupe finansijska sredstva."

Podsetimo, rešavanje pitanja nuklearnog otpada, odnosno njegovo prebacivanje u Rusiju, počelo je za vreme Vlade Zorana Đinđića, kada je ministar za nauku Dragan Domazet ugovarao prebacivanje otpada sa predstavnicima drugih zemalja u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA).

Stručnjaci su tada naveli i da ne postoji strah od toga da se teroristi mogu dokopati tog otpada za proizvodnju nuklearnog oružja, pošto za to postrojenja postoje samo u Rusiji i SAD.

Sa problemom nuklearnog otpada susreću se sve zemlje koje su imale ili još imaju nuklearna postrojenja. Međutim, u Srbiji je dodatno kritikovan i način na koji je skladišten otpad, zatim njegova kontrola, a pojavile su se informacije i o ilegalnom uništavanju otpada krajem 80-ih godina u Timočkoj krajini.

Ostale vestiArhiva