Iako većina državnih zvaničnika rado koristi svaku priliku da istakne da životni standard u Srbiji beleži trend rasta, najnovija istraživanja Medium Galupa pokazuju da kupovna moć stanovništva pada, a da se sa tom činjenicom naročito suočavaju žitelji južne Srbije. Rezultati istraživanja sprovedeni na uzorku od oko tri hiljade domaćinstava pokazuju da je u prvih šest meseci ove godine prosečno domaćinstvo moglo da kupi tri odsto namirnica manje nego u poslednjih šest meseci prošle godine. Dodatni problem je što je i za taj "paket" trebalo izdvojiti oko sedam odsto sredstava više nego lane. Podaci su rezultat svakodnevnog praćenja potrošačkog panela kojim je obuhvaćen reprezentativni uzorak domaćinstava, a u okviru tri grupe potrošnje prati se šest kategorija proizvoda. Tako se, recimo, u okviru prehrane kontroliše promet mleka i jestivog ulja, dok su sredstva za higijenu zastupljena kroz potrošnju deterdženta i sapuna. U grupi "neneophodnih" ili luksuznih proizvoda, našli su se podaci o kupovini dezodoransa i instant kafe, pa iako u većini razvijenih zemalja to ne spada u luksuz, kod nas se još uvek vodi kao roba koja nije nasušna potreba jedne porodice. Istraživanje prati i potrošnju po regionima, ali i način kupovine i promet u različitim tipovima trgovina.
Alarmantan je i podatak da iako je količina kupljenih prehrambenih namirnica u prvih šest meseci ove godine za dva odsto bila manja od količine iz prethodne godine, za to je trebalo izdvojiti oko devet odsto više novca. To je posledica poskupljenja zabeleženih u ovoj grupi proizvoda, što se najviše odrazilo na promet u manjim prodavnicama i minimarketima, dok je prodaja u supermarketima, diskontima i zelenim pijacama ostala na prošlogodišnjem nivou.
Pad standarda najviše se odrazio na kupovinu sredstava za higijenu, s obzirom na to da je kupovina tih proizvoda pala za šest odsto. Količina novca koju je prosečno domaćinstvo iz budžeta izdvojilo za te namene, veća je za dva odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to ne znači da cene u tom sektoru nisu rasle, nego da su se potrošači preorijentisali na racionalniju kupovinu, što podrazumeva veća pakovanja i jeftinije proizvode. Pad potrošnje u ovom delu najočigledniji je u južnoj Srbiji, dok je u ostalim regionima gotovo neznatan.
Jedina grupa proizvoda gde je zabeležen rast potrošnje od oko 18 odsto, jeste takozvana luksuzna roba, za koju je potrošeno oko 15 odsto više novca nego prošle godine. Ipak, Galupovo istraživanje pokazuje da je na taj rast najviše uticala potrošnja u Beogradu, gde je i raslojavanje na siromašni i imućniji sloj najočiglednije, dok u ostalim regionima Srbije, u tom sektoru nema značajnijih odstupanja.
- U sve tri grupacije proizvoda zabeležen je skok cena, ali se smanjena kupovna moć stanovništva više odrazila na potrošnju sredstava za higijenu nego na prehranu. Istovremeno, vidno je raslojavanje stanovništva po ekonomskoj snazi, a naročito je u regionu Beograda izražen proces nastajanja srednje klase - kaže za Danas rukovodilac projekta TNS Medium Galup Milana Aleksić i naglašava da šest kategorija proizvoda koji su obuhvaćeni istraživanjem reprezentativno održavaju indekse potrošnje domaćinstava u Srbiji.
Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za liberalna tržišta kaže za Danas da rezultati i zaključci mnogih istraživanja zavise od načina merenja i formiranja uzoraka.
- U Srbiji su plate porasle u evrima, porasle su i cene u evrima, ali za kvalitetan zaključak o rastu životnog standarda treba sagledati i koliko ljudi je radno aktivno. I ja imam utisak da standard građana raste, možda ne onako brzo kako bismo želeli, ali da bi podaci bili precizniji, potrebno je mnogo ozbiljnije istraživanje - kaže Stevanović.

SREĆKOVIĆ: Statistička greška

Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, kaže za Danas da ne postoji nijedan negativan ekonomski parametar, osim spoljnotrgovinskog deficita, koji bi prouzrokovao pad standarda.
- Zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku je da životni standard, kao odnos nominalnih zarada i cena industrijske robe, u prvih šest meseci beleži rast od 3,2 odsto, a do kraja ove godine procenjujemo da će biti makar na nivou prošlogodišnjeg rasta od 5,7 odsto. To je realno, jer ćemo ove godine imati nižu inflaciju od prošlogodišnje, BDP će zabeležiti rast od šest do sedam odsto, domaći izvoz biće za četiri do pet odsto veći od prošlogodišnjeg, a devizne rezerve takođe beleže rast. Ne želim da dovedem u sumnju Galupovo istraživanje, ali moguće je da je reč o statističkoj grešci zbog ograničenosti uzoraka kao i o sezonskom uticaju, jer su upoređivali potrošnju iz poslednjih šest meseci prošle godine sa prvih šest meseci ove godine - objašnjava Srećković.

Ostale vestiArhiva