Njujork - U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku juče je počelo 61. zasedanje Generalne skuštine na kojem će se, pored rasprave o ključnim pitanjima međunarodne bezbednosti, govoriti i o nasledniku generalnog sekretara Kofija Anana kome krajem godine ističe drugi petogodišnji mandat.
Skup je svečano otvorio Kofi Anan podnošenjem godišnjeg izveštaja o radu UN, a posle njega učesnicima se obratio američki predsednik Džordž Buš koji je svojim govorom pokušao da ubedi skeptične svetske vođe da prihvate njegovu viziju rešenja problema na Bliskom Istoku. On je pozvao svet da "se bori za mir" u suočavanju sa zločinačkim ekstremizmom.
Bušov izazov predstavlja izgradnja međunarodne podrške u suzbijanju višestrukih problema u regionu: nastavak nasilja u Iraku, problematičan mirovni proces u odnosu Izraela i Palestine, naoružani pobunjenici Hezbolaha u Libanu i prkošenje Irana po pitanju obustavljanja nuklearnog programa.
Pitanje Irana predstavljalo je najvažniju stavku tokom jučerašnjeg razgovora američkog predsednika i francuskog predsednika Žaka Širaka. Širak je odbio insistiranje SAD na uvođenju sankcija Iranu zbog njegovog odbijanja da, prema zahtevima Saveta bezbednosti UN, obustavi program obogaćivanja urana. Pored Širaka Buš se, takođe, sastao s iračkim predsednikom Džalalom Talabanijem i generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom.
Bušu je za govor tokom zasedanja Generalne skupštine UN dodeljeno 15 minuta. Zvaničnici Bele kuće saopštili su da je on planirao da to vreme iskoristi da pozove svet da podrži umerene vlade i pomogne u izgradnji demokratije u Iraku i Libanu, kao i u formiranju palestinske vlasti.
Buš je pokušao da objasni kako svaka civilizovana nacija ima udela u regionu, a naročito u muslimanskim zemljama. "Svet mora da se bori za mir," izjavio je Buš. Američki predsednik je govorio i o problemima u Sudanu, gde je tokom trogodišnjih borbi u regionu Darfur stradalo više od 200.000 ljudi. Buš je objavio da će Endrju Netsios, bivši šef američke Agencije za međunarodni razvoj, postati njegov specijalni izaslanik za Sudan kako bi pomogao da se borbe što pre zaustave.
Buš je govorio iz iste sobe u kojoj je pre četiri godine smislio još jedan izgovor za akcije na Bliskom Istoku. Na taj dan Buš je izjavio da Sadam Husein poseduje zalihe smrtonosnih hemijskih i bioloških sredstava i da UN moraju da se suprotstave. On nije bio u pravu, ali je ipak započeo rat u Iraku bez podrške velikog broja ostalih nacija.
"Izvan SAD vlada osećanje da su Amerikanci odgovorni za mnoge neuspehe u Iraku, delom zbog toga što su skoro sami krenuli u akciju, a delom zbog angažovanja nekompetentne administracije," izjavio je Džon Alterman, stručnjak za Bliski Istok iz Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. "Problem u načinu na koji Buš priča o sprovođenju demokratije na Bliskom Istoku nije u tome što ljudi na tu ideju gledaju kao na nepoželjnu, rekao je Alterman, "već je posmatraju kao naivnu".
Na inauguracionoj plenarnoj sednici govoriće, između ostalih, i predsednik Brazila, Republike Južne Afrike, Finske, Pakistana, Francuske i Poljske. Za nedelju dana zasedanja Generalnoj skupštini UN obratiće se, kako se očekuje, više od 80 šefova država ili vlada. Kao glavne teme 61. godišnjeg zasedanja Generalne skuštine UN izdvojeni su međunarodni mir i bezbednost, privredni rast i održivi razvoj, razvoj Afrike, ljudska prava, razoružanje, međunarodni terorizam i humanitarna pomoć. Tokom zasedanja, kako se očekuje, nastaviće se i preliminarna izjašnjavanja i davanje podrške kandidatima za Ananovog naslednika koji bi prema regionalnom redosledu trebalo da bude iz Azije.

Ostale vestiArhiva