Obraćam vam se, dame i gospodo, kao predsednik Republike Srbije, nezavisne i demokratske države u jugoistočnoj Evropi, na Balkanu. Srbija želi da da nezaobilazan doprinos svom delu sveta - kada je reč o ubrzanoj demokratizaciji i poštovanju ljudskih prava, o ekonomskom razvoju, o bezbednosti čitavog Balkana i stabilnosti jugoistočne Evrope. Umesto da budu područje gde problemi nastaju, Srbija i Balkan moraju postati mesto gde se oni mirnim putem rešavaju.
Srbija je istovremeno i nova i stara država. Nova, jer se njena zastava prvi put vije pred ovom zgradom, stara jer je još 1835. godine u svom Ustavu odredila da je svaki čovek koji kroči na njenu teritoriju - slobodan. Nova, jer se stvara pred specifičnim izazovima XXI veka; stara, jer nastaje na principima koje je i sama ugradila 1945. godine u Osnivačku povelju Ujedinjenih nacija.
Srbija je danas aktivan član organizacije Ujedinjenih nacija. Mi verujemo da odluke koje se donose pod njenim okriljem moraju biti osnova stabilnosti i prosperiteta za sve države i narode jugoistočne Evrope.
Srbija veruje u zajedničku, uspešnu budućnost balkanskih zemalja. Baš zbog toga je važno naglasiti da nijedan današnji problem na Balkanu nije izolovan, niti se može rešavati bez sagledavanja zajedničke istorije i vizije zajedničke budućnosti. Otuda, kada je reč o bilo kom balkanskom problemu treba čuti i uvažiti mišljenje svih zemalja u regionu.
Verujem da se bolja budućnost našeg dela sveta zasniva na tri ključna principa:
- Demokratiji kao garantu ljudske slobode i osnovi ekonomskog napretka;
- Bezbednosti svake zemlje kao preduslovu bezbednosti čitavog balkana;
- regionalnoj stabilnosti kao vitalnom činiocu globalnog mira i prosperiteta.
U skladu s ovim principima treba rešavati i sve pojedinačne probleme. Srbija se, u tom duhu, iskreno zalaže za teritorijalnu celovitost svih balkanskih zemalja i očuvanje njihovih postojećih granica.
U tom smislu, celovita Bosna i Hercegovina, zasnovana na Dejtonskom sporazumu koji njeni građani mogu menjati samo uz obavezan konsenzus sva tri konstitutivna naroda, bitan je faktor stabilnosti regiona i daljeg razvoja njegovih ukupnih demokratskih potencijala. Na isti način, dame i gospodo, i očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije može biti samo u interesu demokratskog razvoja i prosperiteta čitave jugoistočne Evrope.
Jačanje regionalne saradnje je prioritet Srbije. Zbog toga smatramo da je prosperitet svih susednih zemalja u interesu Srbije. Svesni smo da zemlje Balkana, samo sarađujući mogu da napreduju i postignu svoj prioritetni spoljnopolitički cilj: postanu članice Evropske unije i evroatlantskih integracija.
U ovom regionalnom okviru želimo da aktivno sarađujemo i u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i međunarodnog terorizma. Kao konkretan doprinos tome, na moju inicijativu, uskoro će se u Beogradu održati Samit šefova država jugoistočne Evrope koji će imati za cilj unapređenje komunikacije i jačanje saradnje u borbi protiv ovih pretnji životu i prosperitetu svih nas.
Srbija vidi Balkan kao jedinstveni prostor u kojem je moguće postići punu političku i društvenu stabilnost. Ta stabilnost važan je doprinos naporima koji vode punoj demokratizaciji i miru. Ona je zasnovana na principu saodgovornosti svih balkanskih zemalja. Zbog toga nijedna od balkanskih zemalja ne sme da se oseća kao gubitnik u stvaranju zajedničke evropske budućnosti.
Kosovo i Metohija danas je pod privremenom administracijom Ujedinjenih nacija. Rešavanje budućeg statusa Pokrajine jedan je od najtežih problema pred kojima se danas nalaze Srbija, balkanske zemlje i međunarodna zajednica, albanski i srpski narod na Kosovu. Mi zato želimo da se ovom problemu pristupi strateški i suštinski, kako bi se pronašlo rešenje koje će uzeti u obzir svu složenost odnosa na Balkanu. Ta složenost traži od nas i da se suočimo s prošlošću, i da iznađemo održiva rešenja u sadašnjosti, i da otvorimo puteve saradnje u budućnosti. Ali, to sigurno ne znači da je kosovski slučaj po svemu jedinstven i drugačiji od ostalih.
Naprotiv, njemu moramo pristupati polazeći od opšteprihvaćenih načela međunarodnog prava i od univerzalnih demokratskih vrednosti - ako to ne učinimo, nećemo uspeti da izađemo iz začaranog kruga starih neprijateljstava i uzajamnog optuživanja.
Ono što želi za sebe, Srbija želi i za Pokrajinu: razvoj demokratije, poštovanje ljudskih prava, ekonomski napredak, bezbednost. Kao doprinos tome Srbija je, iz sopstvenih izvora, za narednu zimu obezbedila snabdevanje ugroženih delova Kosova električnom energijom.
U interesu je čitave Srbije da Kosovo bude stabilno, prosperitetno, multietničko i demokratsko. A pre određivanja budućeg statusa od ključnog je značaja da se uspostavi vladavina prava i ukine sedam godina duga diskriminacija Srba, ali i svih nealbanskih zajednica koje podjednako stradaju samo zbog toga što su na putu ekstremistima i teroristima.
Albancima na Kosovu i Metohiji Srbija nudi široku autonomiju, kakvu trenutno ne uživa nijedna oblast, region, ili federalna jedinica u Evropi.
To je, prema našem mišljenju, održivo, stabilno i dugoročno rešenje koje bi otvorilo novu stranicu u dugoj i teškoj istoriji srpsko-albanskih odnosa. Ono bi, pored ostalog, omogućilo Kosovu direktan pristup međunarodnim finansijskim institucijama, neophodan za njegov ekonomski oporavak i razvoj koji su u interesu kako Srbije, tako i čitavog regiona.
Srbija je iskreno privržena ostvarivanju milenijumskih ciljeva, borbi za tehnološki napredak, ekonomski prosperitet. Siromaštvo koje je još uvek, nažalost, široko rasprostranjeno, ugrožava i samo ljudsko dostojanstvo.
Danas je dan mira, 21. septembar. Značajno je što će se Međunarodni dan mira obeležavati svake godine u želji da se doprinese prekidu ratova i nasilja u svetu. Brojna krizna žarišta još nisu ugašena, neka i dalje opasno eskaliraju, dok novi izazovi prete da dovedu do sukoba, razaranja i humanitarnih katastrofa.
Važan aspekt očuvanja mira i bezbednosti je uspešno i pravovremeno raspoređivanje mirovnih snaga UN.
Srbija podržava napore za jačanje efikasnosti mirovnih operacija UN i moja zemlja je spremna za aktivno učešće u njima. Mandat mirovnih operacija je, za razliku od ranijeg razdoblja, sada daleko raznovrsniji i obuhvata sprečavanje sukoba, održavanje mira, postkonfliktnu obnovu i pomoć dugoročnom, održivom razvoju.
Posle niza godina obeleženih sukobima, Balkan se polako ali sigurno pretvara u zonu dobrosusedstva i saradnje. Srbija je spremna i voljna da se zbog zajedničke balkanske i evropske budućnosti izbori s negativnim nasleđem svoje nedavne prošlosti. O tom nasleđu je narod Srbije dao svoju reč 2000. godine kada je demokratskim putem smenio režim umnogome odgovoran za nedaće koje su Srbiju i Balkan zadesile u poslednjoj deceniji XX veka.
Upravo iz tog razloga, čvrsto smo rešeni da završimo u potpunosti saradnju s Haškim tribunalom; to nije samo naša međunarodna obaveza, nego i osnovno moralno i vrednosno pitanje.
Kao odgovorna država i deo međunarodne zajednice, Srbija se iskreno zalaže za striktno poštovanje povelje UN i izgradnju demokratije u svetu.
Srbija je stoga trajno opredeljena da pruži svoj puni doprinos jačanju uloge i mandata UN, kao i multilateralnom dijalogu, radi ravnopravne saradnje država i naroda, poštovanja ljudskih prava i sloboda, tolerancije i međusobnog uvažavanja.

Čestitka predsednici i Crnoj Gori

Hteo bih, pre svega, da se iskreno zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Nj. Ekselenciji Kofiju Ananu, za sve napore koje je uložio tokom svog veoma uspešnog mandata, istorijski uokvirenog velikim izazovima postavljenim pred našu civilizaciju. Naročito bih hteo da istaknem njegovo veliko razumevanje problema s kojima se suočavala i još se uvek suočava jugoistočna Evropa.
Čestitam na izboru i novoj predsednici Generalne skupštine, njenoj ekselenciji Haji Rašid Alkalifi.
Istovremeno i toplo pozdravljam prijem Crne Gore kao najnovije članice Ujedinjenih nacija.

Ostale vestiArhiva