Daleko iza njih na drugom mestu su sirupi za snižavanje povišene temperature, a na godišnjem nivou izda se oko 580.000 pakovanja tog leka.
- Na trećem mestu su lekovi za lečenje teških respiratornih oboljenja -inhalacione pumpice i drugi bronhodilatatori, oko 357.000 pakovanja na godisnjem nivou - rekla je vršilac dužnosti direktora RFZO Verica Lazić.
Ona je pojasnila da se antibiotici deci najčešće propisuju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za infekcije gornjih i donjih disajnih puteva, infekcije srednjeg uha i infekcije urogenitalnog trakta.
Ovi lekovi se najčešće propisuju deci do 12 godina, čak 70 odsto izdatih kutija na recept koristili su mališani tog uzrasta, dok je oko 30 odsto propisano deci uzrasta od 12 do 18 godina.
Lazić kaže da se za antibiotike za decu iz kase zdravstvenog fonda prošle godine izdvojeno 500 miliona dinara, ali da su zdravstveni kasu ipak najviše koštali lekovi koji predstavljaju hormon rasta za koje je prošle godine izdvojeno oko milijardu dinara.
Britanski profesor neurofarmakologije Univerziteta u Edinburgu Pol Klejton, koji je u poseti Srbiji, kaže da je preterana upotreba antibiotika kod dece globalni problem, a on je u Srbiji posebno izražen. Profesor kejton upozorava da je rezultat toga povećanja rezistencije svih vrsta patogena na sve vrste antibiotika.
- Ovde su lekari imali običaj da daju antibiotike i odraslima i deci kao da dele bombone, jer smatraju da su antibiotici efikasni i bezbedni. Međutim, ta efikasnost se sada gubi - naglasio je Klejton.
Preterana upotreba antibiotika, pojašnjava on, uništava mikrobiom - imunitet i to stvara ne samo kratkoročne već i dugoročne probleme.
On kaže da je mnogo efikasnije, od neselektivnog davanja antibiotika jačati imunitet kod deteta, jer što je organizam jači i otporniji lakše će se izboriti sa raznim virusnim i bakterijskim infekcijama, ali i alergijama koje su danas sve češće.
Za jačanje imuniteta kod dece, pojašnjava, važni su vitamin D koga naš organizam sam proizvodi izlaskom na sunce i beta glukani kojih ima u pečurkama , nefiltriranom pivu, ali su najefikasniji oni iz ćelijskog zida pekarskog kvasca.
"Međutim, Srbija nije Florida pa kod dece može doći do nedostaka vitamina D. Takođe, mali broj vrsta hrane sadrže beta glukane, te ih treba unositi kao dodatak ishrani", pojašnjava Klejton.
I pedijatar Goran Vukomanović iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj kaže da neselektivna primena antibiotika dovodi do brojnih neželjenih posledica kao što su proliv, loša regulacija, nespavanje i sve veća otpornost bakterija na antibiotike.
- Neracionalno davanje antibiotika višu puta kod dece izaziva pad imuniteta - pojašnjava Vukomanović i dodaje da je važno da se zna da crveno grlo kod predškolske dece u 90 odsto slučajeva ukazuje na virusno obolenje, a virusi i antibiotici ne idu zajedno.
On dodaje da se samo bakterijske infekcije leče antibioticima, te da većina pedijatara to može da prepozna. Kod upaljenog, gnojavog grla, sa visokom temperaturom dileme nema i treba dati antibiotike.
- Kada postoji dilema treba uraditi detetu bris grla i krvnu sliku, pa na osnovu dobijenih rezultata dati terapiju - pojašnjava Vukomanović.
Imunitet se kod dece, dodaje, jača pravilnom ishranom - sveže voće i povrće, redovan san i umerena fizička aktivnost.

Ostale vestiArhiva