Praznik Osmi mart nastao je kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca. A položaj žena u Srbiji ovako vidi nemački "Dojče vele" uoči ovogodišnjeg Dana ženasto godina kansije.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zaposlenih žena je na kraju prošle godine bilo čak 14 odsto manje u odnosu na zaposlene muškarce. Prošlogodišnji Indeks ravnopravnosti beleži da one koje su zaposlene ređe rade puno radno vreme. Njihova radna mesta često su nesigurna, spremnije su na prekarni rad, a često primorane i da rade na crno. Na dnu lestvice su žene sa invaliditetom, žene na selu i Romkinje, dok su starije žene na konkursima za posao gotovo nevidljive.

- Većina poslodavaca je svesna da je žene lakše eksploatisati nego muškarce, pa pre zapošljavaju njih na poslovima i u granama koje su slabije plaćene - objašnjava za DW Milica Lupšor iz Udruženja za radna prava žena "Roza".

Situacija je, kaže, najteža u trgovini: "Imamo podatke da su žene po dva ili tri meseca u jednom lancu marketa dobijale po 10.500 dinara, bez jednog slobodnog dana, zato što nisu ispunile normu – nisu prodale svo voće".

Nesigurni poslovi pa još i manje zarade

Osim na nesigurne poslove, žene pristaju i na manje zarade. Istraživanje Fondacije za razvoj ekonomske nauke pokazuje da su žene 11 odsto slabije plaćene od muškaraca za obavljanje istog posla. To znači da bi godišnje morale da rade 40 dana više kako bi zaradile koliko i njihove muške kolege – iako imaju potpuno isti nivo obrazovanja i radno iskustvo. Razlika u visini plata prisutna i u javnom sektoru, ali je osetnija u privatnom gde dostiže čak 14 procenata.

- U javnom sektoru su zaposleni vezani za koeficijente, dok u privatnom zavise od odluke poslodavca. Pri tom je podatak o visini zarade kod privatnika često tajna, tako da žene o tome ne smeju ni da govore - priča za DW Jasminka Marić, predsednica Sekcije žena sindikata "Nezavisnost".

Trudnički blanko-otkaz

Diskriminaciji su najviše izložene trudnice i porodilje. Da li ste udati? Da li imate decu? Da li ih planirate? Takva pitanje više nisu incident o kojem će izvestiti mediji već uobičajena praksa.

- Sve više mladih žena nam javlja da na razgovorima za posao među prvim pitanjima bude da li imaju porodicu. Ako nemaju, potpisuju ugovor u kojem se obavezuju da narednih dve, tri ili pet godina neće imati decu. To je strašno! Zamislite mladu ženu koja bi želela da ima svoju porodicu, ali ima takav posao da se ne usuđuje, jer ako ostane u drugom stanju, ostaće bez izvora prihoda - kaže Lupšor.

Ona objašnjava mehanizam takozvanog blanko-otkaza, koji žene potpisuju zajedno sa ugovorom o radu. Na blanko-otkazu ne stoji datum kad će radni odnos biti sporazumno raskinut, pa ga poslodavac aktivira u trenutku kad žena ostane u drugom stanju.

Nepoželjna kategorija

U boljem položaju nisu ni majke sa malom decom. One takođe nisu poželjna kategorija pri zapošljavanju jer često odsustvuju zbog bolesti dece. To pravo je, međutim, dato i muškarcu, ali se retko događa da muškarac koristi to odsustvo.

- Tako dolazimo do situacije da, s jedne strane, poslodavci diskriminišu žene zbog materinstva, a da sa druge strane slušamo o lošoj demografskoj slici Srbije i neophodnosti sprovođenja mera populacione politike - zaključuje poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

Prve za otpuštanje, poslednje za unapređenje

Ako su na listama za otpuštanje prve, žene su na listama za unapređenje – poslednje. Na rukovodećim pozicijama nisu zastupljene čak ni u onim granama u kojima, barem brojčano, dominiraju radnim kolektivom. Recimo u prosveti radi više od 80 odsto žena, a na direktorskim pozicijama ih nema ni 40 odsto.

- Žene su tu da budu administrativne radnice, sekretarke u javnim preduzećima, ali nije poenta da budemo piskarala. Kako su stepenice niže i niže, tako nas ima sve više - ističe Jasminka Marić iz "Nezavisnosti".

Zakon zarobljen na papiru

Mehanizme rodne ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije na tržištu rada reguliše Ustav Srbije, veliki broj zakona i desetine međunarodnih dokumenata, ali prava data tim papirima, žale se žene, u praksi nisu tako lako ostvariva. Sudski sporovi traju dugo i skupi su, pa se diskriminisane žene teško odlučuju na taj korak.

- Čak i kad se desi da krenu u postupak i na prvom stepenu bude doneta odluka u korist žene, tuženi poslodavac ide dalje. Tako se često dešava da viša instanca poništi tu prvu presudu i najčešće se u Apelacionom sudu vraća na ponovno suđenje, pa žena zbog toga odustaje, tako da ja na prste jedne ruke mogu da pobrojim pozitivne primere gde su žene uspele da ostvare svoja prava - priča Lupšor.

Ostale vestiArhiva