Savetu bezbednosti obratiće se i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je najavio da će navesti šta Beograd nudi kada je u pitanju rešavanje statusa Kosova. Priliku da se obrati ambasadorima zemalja-članica Saveta bezbednosti UN imaće i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu. Boris Tadić najavio da će na sednici Saveta bezbednosti ponovo izneti stav Srbije o nepovredivosti integriteta zemlje.

Tadić je u izjavi RTS-u rekao da će članicama Saveta bezbednosti poručiti da Srbija želi i nudi mirno i održivo rešenje kosovskog problema.

Tadić je naveo i da će diskusija koja se bude vodila na sednici Saveta bezbednosti sigurno biti u svetlu sastanka šefova diplomatija Kontakt grupe i saopštenja da treba pronaći rešenje kosovskog problema do kraja godine. "Svaka država u Kontakt-grupi, razmišljajući o Kosovu i o Balkanu, pa i o Srbiji, razmišlja i o svojim interesima", obajšnjava Tadić.

"U tom smislu, niko ne treba u Srbiji da ima iluziju da neko razmišlja o interesima Srbije. Mi treba da razmišljamo o tome, mi moramo da ih branimo, ali da vidimo kako da naše interese sagledamo zajedno s interesima drugih velikih sila. To je današnji posao Srbije i tako treba čitati saopštenje Kontakt-grupe", rekao je srpski predsednik.

Tadić je kazao da su rokovi za donošenje konačnog statusa Kosova i Metohije na neki način "relaksirani", ali ne onoliko koliko bi građani Srbije to želeli.

"Veliki značaj saopštenju Kontakt grupe, osim Rusije i SAD, dala je i Nemačka, i to treba da imamo u vidu", kazao je Tadić, kao i da situacija nalaže pozornost, ozbiljnost i privrženost pregovorima.

Tadić je juče govorio i na Generalnoj skupštini UN.

"Odlaganje do proleća"

SAD i Velika Britanija učinile su ustupak Rusiji kada je Kontakt grupa ostavila mogućnost da se proces utvrđivanja statusa Kosova eventualno prolongira, ocenio je britanski stručnjak za Balkan Miša Gleni.

Poslednji sastanak Kontakt grupe u Njujorku je, prema oceni Miše Glenija, pokazao da je Moskva spemna da na kraju krajeva pristane na nezavisnost Kosova.

Ruski predsednik Vladimir Putin, kako je dodao Gleni, nastavlja tradicionalnu pragmatičnu rusku poltiku na Balkanu, odnosno da određene balkanske države ili narode koristi kako bi u velikoj diplomatskoj igri sa Zapadom Rusija izvukla nesto za sebe.

Direktor Balkanskog fonda za demokratiju iz Beograda Ivan Vejvoda ukazao je da su pored Rusije i neke balkanske zemlje, poput Rumunije, Bugarske i Grčke, zahtevale da se sa utvrđivanjem statusa ne žuri, kako bi se umanjio rizik od destabilizacije regiona.

Krajnji rok za utvrđivanje statusa bi, međutim, prema oceni Vejvode, mogao da bude pomeren za svega tri ili četiri meseca, kako bi se sve okončalo najkasnije na proleće 2007. godine.

Ostale vestiArhiva