Zabrinutost Međunarodnog monetarnog fonda „zbog efekata koje po stabilnost srpske ekonomije može da ima Nacionalni investicioni plan, kako zbog visine predviđenih sredstava, tako i zbog najavljene strukture planiranih ulaganja”, iznenadila je javnost i zvaničnike u Srbiji, ali ne i stručnjake koji znaju koliki je naš spoljni dug.

Po rečima dr Mlađena Kovačevića, MMF je zabrinut da li će Srbija redovno otplaćivati svoje obaveze jer je smatra visoko zaduženom. Zato su se svetski bankari „malo štrecnuli” kad su čuli da vlada namerava da u projekte Nacionalnog investicionog plana uloži više od milijarde evra.

Direktor Uprave trezora Vesna Džinić, međutim, podseća da Srbija već pet godina uredno izmiruje devizne obaveze prema inostranim i domaćim poveriocima. „Ni jedan dan nije zakasnila, niti je ikada aktivirana i jedna garancija.”

Reklo bi se da je strahovanje MMF-a izlišno, pored ostalog i zbog toga što Srbija raspolaže debelim deviznim rezervama od oko 11 milijardi dolara.

Ali, dr Danica Popović, ipak, upozorava da je „veoma opasno ponašati se kao da svet ne postoji”.

– Svet, ipak, postoji i mi od sveta zavisimo. Sve smo do sada činili da mu se približimo. Ovo je opasan korak nazad – smatra Popovićeva.

Po Vesni Džinić, međutim, sadašnji kreditni rejting zemlje daje pozitivne signale stranim investitorima.

– Stav je MMF-a da bismo ovogodišnji prihod od privatizacije od oko 3,5 milijardi evra trebalo da iskoristimo prevashodno za otplatu javnog duga i pre njegovog dospeća, kako bismo onda sebi omogućili da se povoljnije zadužujemo i tako pozajmljena sredstva ulažemo u infrastrukturu i sve ono što podrazumeva NIP – smatra Džinićeva. – Stav je Vlade Srbije da treba da činimo i jedno i drugo, da prevremeno vratimo deo javnog duga, a da istovremeno višak u budžetu iskoristimo za pospešivanje razvoja i povećanje zaposlenosti.

Od 2001. godine Srbija je stranim i domaćim poveriocima, pre svega deviznim štedišama, vratila ukupno 1,7 milijardi dolara. Po poslednjoj računici Uprave trezora, planirano je da država u ovoj godini otplati 729,8 miliona dolara svojih obaveza. U 2007. godini rata javnog duga bila bi 859,5 miliona dolara. U 2009. trebalo bi da se vrati 775,8, a u 2010. godini 1,018 milijardi dolara. Ako se država u međuvremenu dodatno ne zaduži, kažu u Upravi trezora, godišnje rate otplate deviznih dugova počele bi da opadaju.

Prema nedavno objavljenim podacima NBS, samo na ime dospelih obveznica Republike Srbije emitovanih po osnovu stare devizne štednje i deviznih depozita kod Dafiment banke i Jugoskandika, od juna 2000. do sada isplaćeno je ukupno 1,14 milijardi evra.

Mlađen Kovačević, međutim, smatra da, za razliku od srpskih zvaničnika, „naročito ministra Dinkića”, koji tvrdi da je Srbija srednje zadužena država i da će se brzo naći u red nisko zaduženih, međunarodne finansijske institucije, pa i MMF, Srbiju vide kao visokozaduženu.

– Po kriterijumima Svetske banke, Srbija je visokozadužena, jer je njen ukupni spoljni dug na kraju godine bio 2,2 puta veći od vrednosti izvoza robe i usluga – podseća Kovačević. – A spoljni dug Srbije u 2005. je bio 2,5 puta veći od izvoza. Zato je Pirita Sorsa, predstavnik MMF-a za Srbiju i Crnu Goru, prošle godine upozorila da je, pored visoke inflacije, najveći problem Srbije visoka spoljna zaduženost. Sredinom prošle godine stručne službe MMF-a su izračunale da će Srbija i Crna Gora za dve-tri godine za otplatu spoljnog duga morati godišnje da izdvajaju više od tri milijarde dolara, a u 2009. i 2010. godini više od 3,5 milijardi. Ali, Srbija se od početka ove godine dodatno zadužila u inostranstvu više od tri milijarde dolara, pa je njen ukupni spoljni dug krajem jula premašio 18,3 milijarde dolara. Zabrinjava što je MMF toliki iznos spoljnog duga Srbije predvideo tek za kraj 2009. godine.

Srbija će zato i narednih godina biti u grupi visokozaduženih zemalja, tvrdi Kovačević koji u tom smislu ima razumevanja za zabrinutost MMF-a i njegov „savet” da Vlada Srbije ne prenagljuje sa trošenjem viška u budžetu. On, međutim, ne propušta priliku da napomene da su upravo pravila MMF-a kumovala mnogim ekonomskim i socijalnim nedaćama, pa i visokoj zaduženosti Srbije. Ovaj naš sagovornik, inače, smatra da bi Ministarstvo finansija devizni višak u budžetu trebalo da iskoristi za ubrzano vraćanje nepovoljnih kredita, a deo da uloži u završetak autoputa na „koridoru 10”. Pod uslovom da se istovremeno znatnije smanji poreski teret privredi.

Koliko smo dužni

Prema najnovijim podacima Ministarstva finansija, ukupan javni dug Srbije, za koji garantuje država, dobrim delom i zbog rasta vrednosti američke valute, u junu je premašio 11,9 milijardi dolara.

Preračunato u evre, dostigao je gotovo 9,5 milijardi. Ako se toj cifri dodaju ugovoreni, a još nepovučeni krediti, ukupan srpski javni dug poslednjeg dana juna bio je težak 11,5 milijardi evra.

Od navedene sume, više od 4,7 milijardi evra je spoljni dug, uz dodatak još oko 300 miliona evra ugovorenih kredita. Unutrašnji devizni dug je nešto veći od četiri milijarde evra.

Prema podacima NBS, poslednjeg dana juna ukupan spoljni dug Srbije iznosio je 17,27 milijardi dolara. Od toga, međunarodnim finansijskim organizacijama dugujemo 4,97 milijardi dolara, a MMF-u 717.

U prva tri meseca Srbija je pre roka dospeća MMF-u otplatila 238 milina dolara, a u septembru još oko 250 miliona dolara.

Dinkić: Kritike MMF-a ne stoje

Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je juče da Nacionalni investicioni plan neće izazvati inflaciju i ugroziti makroekonomsku stabilnost u Srbiji i da ne stoje kritike Međunarodnog monetarnog fonda.

On je, u izjavi novinarima na skupu Saveta stranih investitora, naveo da su sugestije MMF-a dobrodošle, ali da ne stoje kritike da će realizacija tog plana narušiti inflaciju, spoljnotrgovinski deficit, kurs i kamate. „Vlada je ubeđena da će Nacionalni investicioni plan dati doprinos razvoju infrastrukture i još više povećati strane direktne investicije, izvoz i zaposlenost”, rekao je Dinkić. On je kazao da su „takve ocene malo preterane”, jer neće biti uticaja investicija iz Nacionalnog investicionog plana na inflaciju zato što sav novac ide u izgradnju infrastrukture, a ne u ličnu potrošnju.

Dinkić je dodao da će vlada voditi računa o tome da se ne investira odjednom sav novac. Prema njegovim rečima, radiće se fazno i ukoliko se novac iz jednog projekta ne utroši u potpunosti biće prebačen u 2007. i 2008. godinu, i sve to će biti rađeno u koordinaciji sa Svetskom bankom. „Za mene je važno što MMF ocenjuje da je stanje u srpskoj ekonomiji dobro i nema nikakvog razloga za zabrinutost ako se tako budemo ponašali u budućnosti”, rekao je Dinkić.
Na pitanje da li može doći do pada stranih investicija ukoliko do 1. oktobra ne bude adekvatne saradnje sa Hagom, Dinkić je ponovio da se mora nastaviti sa evropskim integracijama, ali da više niko iz G17 plus neće davati izjavu u javnosti na tu temu. „Siguran sam da će problem saradnje sa Hagom pre ili kasnije biti eliminisan. Napravljeni su pomaci i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je ponovio sve što je relevantno. Što se tiče G17 plus, niko više neće davati izjave jer smo do sada već 100 puta na tu temu odgovarali”, ponovio je Dinkić.

Ostale vestiArhiva