Beograd - Premijer Vlade Srbije Vojislav Koštunica odbio je juče da se izjasni sa "da" ili "ne" o rezultatima crnogorskog referenduma. Umesto konkretnog odgovora, Koštunica je rekao "Vlada Srbije konstatuje odluku predstavnika Evropske unije u Republičkoj referendumskoj komisiji i ne želi da komentariše ni prigovore, niti rezultat izbora.
- Izbori su održani, neko je blagosiljao te izbore, Skupština Crne Gore će doneti deklaraciju o nezavisnosti, a Srbija će u skladu s tim preduzeti sve neophodne mere. Konstatacijom da se prihvata mišljenje predsednika Republičke referendumske komisije znači da se prihvata izveštaj te komisije. Tom odlukom Srbija je postala naslednica državne zajednice. Srbija nije učestvovala u referendumskom procesu i nije se izjašnjavala o rezultatima referenduma i prigovorima o rezultatima referenduma, mada smo mogli da ih prihvatimo s velikom ozbiljnošću. Za pravila prema kojima se održao referendum odgovornost je preuzela Evropska unija, kao i za proglašenje rezultata referenduma. Za nas ostaje činjenica da se desilo sve što se desilo i da su voljom EU i pravilima koja je ona utvrdila ovi izbori okončani - rekao je srpski premijer na konferenciji za novinare posle sednice Vlade.

U svom prvom obraćanju javnosti posle pregovora sa EU i crnogorskog referenduma srpski premijer Vojislav Koštunica je podsetio "na ulogu crnogorske Vlade koja je još od donošenja Ustavne povelje bila usmerena na razdruživanje državne zajednice, dok su sve relevantne institucije i organi u Srbiji podržavali ideju zajedničke države":
- Stalno su stizali zahtevi iz Podgorice da se Crna Gora osamostali. Zarad očuvanja državne zajednice prihvatali smo mnoga rešenja u Ustavnoj povelji koja odudaraju od koncepta funkcionalne državne zajednice. Razdvajanje državne zajednice ne može se pripisati Srbiji. Srbija je pokazala izuzetno strpljenje i odgovornost na ostvarenju cilja o očuvanju državne zajednice. To nismo uradili zbog trenutnog političkog interesa ili šićara, već zbog najdubljeg uverenja da je za obe države najbolje da se očuva državna zajednica.

Koštunica kaže da je "Evropska unija pre oko godinu dana tražila od Vlada SCG da se dogovorimo kako da ne poštujemo Ustavnu povelju i da je prekršimo".
- Tako smo promenom Ustavne povelje došli do održavanja referenduma u CG pod pokriljem EU. Vlada Srbije nije mogla da utiče na određivanje uslova o crnogorskom referendumu, ali je sa svoje strane iznela stav da bi bilo demokratski da državljani CG koji žive u Srbiji, a ima ih oko 270 hiljada, dobiju pravo glasa na izborima. Prihvatanjem mišljenja Venecijanske komisije ispalo je da na referendumu pravo glasa imaju državljani CG s cele planete, ali ne i iz Srbije - kaže Koštunica.
On je naglasio da je prirodna većina za referendum ove vrste većina od upisanih birača.
- Trebalo je da svi imaju pravo da se izjasne, bez obzira na to da li će oni to učiniti ili ne. Većina koju je prihvatila EU na predlog Venecijanske komisije teško da se može obrazložiti - do sada nisam čuo nijedno valjano objašnjenje zbog čega 55, a ne recimo 53, ili 56 odsto glasača. Evropska unija je imala odlučujuću ulogu u održavanju referendumskog procesa, uključujući i formalno presudni glas predstavnika EU u referendumskoj komisiji. Vladi Srbije nije ostalo ništa drugo do da konstatujemo da posle odluke Františeka Lipke Srbija preuzima državno-pravni kontinuitet i postaje sledbenik državne zajednice SCG u skladu sa Ustavnom poveljom - naglasio je predsednik Vlade i dodao da će pitanja o državljanstvu, crnogorskim studentima i vlasništvu biti rešena "u najboljoj volji, nameri i širini Vlada Srbije i Crne Gore".
Prema njegovim rečima, Srbija je pripremila paket mera za definisanje statusa državno-pravnog sledbenika - predstoji deklaracija skupštine CG o njenoj nezavisnosti, a posle toga Srbija može da preduzme sve druge mere, a to su donošenje odluke u Skupštini Srbije kojom se konstatuje da Srbija preuzima državno-pravni kontinuitet državne zajednice i da Vlada donese zakon o izmeni Zakona o ministarstvima, zatim zakon o preuređenju institucija i preuzimanju sistema institucija na saveznom nivou koje su potrebne Srbiji i zakon o prestanku, ili prihvatanju zakona koji su važili na saveznom nivou.
Koštunica je naglasio taj posao ne može da bude potpun bez donošenja novog ustava Srbije. On je ocenio da bi rad na njemu trebalo ubrzati, kao i da su u toku konsultacije sa svim relevantnim političkim predstavnicima u zemlji kako bi se postigao što širi politički konsenzus.
- Od objavljivanja Predloga ustava Vlade Srbije proteklo je dve godine, a napretka na donošenju novog ustava nije bilo. To će biti nadoknađeno u vrlo kratkom periodu. Ovaj optimizam je zasnovan na razgovorima s političkim partijama - istakao je Koštunica i dodao da se taj optimizam može zasnovati i na razgovorima sa zamenikom predsednika SRS Tomislava Nikolića.

Omča oko vrata



Komentarišući odluku Vlade SAD da ne nastavi s finansijskom pomoći Srbiji zbog neizvršenja haških obaveza, Koštunica je rekao da partnerski odnosi podrazumevaju saradnju bez pritisaka i uslovljavanja. On je podsetio na 17 optuženika koji su se dobrovoljno predali Haškom tribunalu, uz napomenu da i pored toga izostaju partnerski odnosi između SAD i Srbije. "Ova saradnja bi možda mogla da reši i slučaj Mladić. Omča se malo popušta, pa steže, i tu vrstu odnosa ne mogu da razumem", rekao je Koštunica.

Ostale vestiArhiva