Kamatna stopa centralne banke je kao dirigentska palica. Kada je podigne, moraju da se povećaju i kamate u bankarskim „orkestru”. Visina njene „palice” signal je da novac toliko košta i da ga banke neće međusobno pozajmljivati ispod tog procenta ili odobravati kredite građanima i privredi po nižoj kamati. Cilj njenog ubojitog „oruđa” jeste da smanji inflaciju i stvori „harmoniju” cena koje će prijati svima. Pa makar se to ne sviđalo trenutno mnogima.
„Repo kamatna stopa NBS ima istu ulogu kao referentna kamata američkih Federalnih rezervi ili Evropske centralne banke. Kada je povećavamo očekujemo da se i kamatne stope poslovnih banaka povećaju. A kada banke povećaju kamate trebalo bi da se smanji tražnja za kreditima što ograničava potrošnju domaćinstava i privrede, a manja potrošnja deluje na pad stope inflacije. Devizni kurs je dodatni kanal preko koga monetarna politika utiče na inflaciju i inflatorna očekivanja. Rast kamatne stope čini domaću valutu atraktivnijom i na taj način deluje na pad inflacije, objašnjava Diana Dragutinović, viceguverner NBS.

Šta su „repo operacije“

To je instrument u rukama NBS, njeno sredstvo za rad. Repo operacijama NBS, zapravo, privremeno prodaje (ili kupuje) hartije od vrednosti, svoje i državne. Kupci ili prodavci tih hartija su poslovne banke. Kada NBS prodaje hartije od vrednosti, ona smanjuje ponudu novca i kredita. Banke – kupci te hartije plaćaju slobodnim novcem. Novac je na sigurnom, na računu kod NBS (ne može se upotrebiti za potrošnju), a hartije od vrednosti su u portfelju poslovnih banaka. Tim kratkoročnim instrumentom NBS održava dnevnu likvidnost bankarskog sektora i ne dozvoljava da ona bude prevelika. Naravno, isto tako ne bi smela da dozvoli ni da se banke suočavaju sa manjkom para. U tom slučaju, NBS bi kupovala od banaka hartije. Hartije bi bile u njenom portfelju, a novac kod banaka, raspoloživ za potrošnju i odobravanje kredita. Uloga centralne banke je da kamatom utiče na nivo likvidnosti koja neće ugroziti funkcionisanje privrede, niti izazvati visoku inflaciju. Ona banke ne može naterati da kupe njene ili državne hartije. NBS pokušava da postigne ono što želi kamatama.

Sve centralne banke na svetu imaju sličan instrument za upravljanje likvidnošću. Najčešće su to repo, privremene prodaje hartija od vrednosti. Ročnost tih hartija najčešće je nedeljna ili dvonedeljna. Mi smo se opredelili za dvonedeljnu ročnost. To znači da NBS prodaje bankama vrednosne hartije (ili kupuje od njih) na rok od dve nedelje, formirajući referentnu kamatu (cenu novca).

U početku su prodaje (aukcije) bile tako organizovane da je tržište samo (ili nežno navođeno) formiralo kamate. Taj model NBS je promenila od 1. septembra i sada sama određuje kamatnu stopu, ali je njena visina određena dobijanjem signala od tržišta. Uz to, kako ističe, korišćeno je iskustvo zemalja koje su se po deset godina borile sa dvocifrenom inflacijom. To su, pre svega, Mađarska i Poljska, koja je imala potpuno identičnu situaciju 1999–2000. Kad god je inflacija bila iznad 10 odsto kamatna stopa se formirala na nivou od 15 do 17 procenata. Dakle, obezbeđivana je realna kamata od pet do sedam odsto.

Referentna kamatna stopa koristi se i u razvijenim zemljama gde ima veliki uticaj na privrednu aktivnost. Evropska centralna banka je ove godine više puta povećavala kamatnu stopu, sada je tri odsto, s ciljem da smanji inflatorna očekivanja. Stopa inflacije u evro zoni je oko dva odsto i čim projekcije pokažu da je taj cilj ugrožen zbog raznih šokova, kao što je energetski, Evropska centralna banka brže-bolje povećava referentnu kamatnu stopu jer je to osnovni instrument za borbu protiv inflacije.

– Mi se ponašamo kao da nam je repo kamata osnovna referentna stopa iako u zakonu piše da je to eskontna stopa (8,5 odsto). Po eskontnoj stopi centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama, a pošto imaju višak likvidnosti mi im sredstva ne odobravamo, već njihova sredstva povlačimo. Zbog toga što, dakle, NBS deluje u jednom pravcu valjalo je obezbediti adekvatan instrument za to, a to su hartije od vrednosti, kaže viceguverner.

Kamate su previsoke

NBS zapravo sa svojom kamatom od 18 odsto utiče na troškove uzimanja kredita i njihovu raspoloživost. Trudi se, kaže sagovornica, da kredita bude što manje i da budu skuplji da bi tako ostvarila cilj – nižu inflaciju. A niža inflacija u ovoj godini u narednoj će uticati na – sniženje kamatne stope. Iako se takav odgovor po svoj prilici neće svideti građanima i privrednicima koji očekuju da se smanje kamate na kredite, naša sagovornica tvrdi da banke imaju prostora da ih spuste jer su marže, kako tvrdi, i dalje visoke. Po poslednjim podacima, bankarske marže su oko devet odsto.

– Sadašnja monetarna politika NBS nije usmerena na obezbeđenje jeftinih kredita. Upravo čini obrnuto od onog što bi privreda ili građani želeli. Ali, za njihovo dobro. Jer, centralna banka jedino tako može da se bori sa inflacijom i da je svede na jednocifreni ili približan nivo, koji će biti prihvatljiv za sve u zemlji, zaključuje viceguverner Diana Dragutinović, zadužena za monetarnu politiku.

Strip

Jedino za američke Federalne rezerve stabilnost cena nije na prvom mestu već privredni rast i povećanje zaposlenosti. Federalne rezerve već godinama monetarnu politiku i kredite popularišu u zanimljivim stripovima (FED je kriv za tromu privrednu aktivnost).

Sve druge centralne banke su rekle – inflacija je najvažnija. Od sedamdesetih godina, posle naftnih šokova, sve privrede su se i ponašale kao da im je stabilnost cena najvažniji cilj koristeći kamatu centralne banke.

Šta je važnije: stabilnost ili rast

Da li je trening bitniji od lekarskog tretmana u trenutku kad trkač počne da krvari. Sigurno je da su trening i tehnika trčanja ono što trkača dovodi do pobede, ali, ako trkač krvari, dobar lekar je važniji od dobrog trenera. Spasi trkača. Biće još trka. Dakle, prvo stabilnost. Ako si trener ili vođa nacije, neophodni su kratkoročni dobici. Ali, nema besplatnog ručka. Fiskalna i monetarna politika, iako korisna sredstva, ne mogu učiniti naciju bogatijom.

Po ugledu na Novi Zeland

Ciljanje inflacije (što podrazumeva jačanje uloge kamatne stope) jeste novi okvir monetarne politike NBS. Novi Zeland je prva zemlja koja je primenila ovu strategiju krajem osamdesetih godina. Onda su krenule i druge. Razvijena Kanada, a potom i Poljska, Češka i Mađarska devedesetih godina. Rumunija i Turska poslednje su prihvatile takav model, dok se eks jugoslovenske republike oslanjaju na devizni kurs.

Ostale vestiArhiva