Već nekoliko godina tri najjača sindikata – Savez samostalnih sindikata, UGS „Nezavisnost” i Asocijacija samostalnih sindikata Srbije – ne mogu da se dogovore oko podele izuzetno vredne imovine, pa će na kraju Socijalno-ekonomski savet morati da „preseče”, to jest donese odluku šta će kome pripasti. Vlada je sačinila spisak nepokretnosti SSSS u kome su navedeni adrese i kvadratura prostorija.

Samostalni sindikat raspolaže sa više od 60.000 metara kvadratnih prostora na najatraktivnijim lokacijama. Samo zgrada Doma sindikata, površine od oko 4.000 kvadratnih metara, vredi oko sedam i po miliona evra. U užem centru Beograda ovaj sindikat ima oko 13.000 metara kvadratnih, a tu su i radnička odmarališta za koja se nezvanično procenjuje da vrede desetine miliona evra.

Nakon odvajanja Crne Gore, aktuelna je i podela bogatstva sindikalaca bivšeg Saveza samostalnih sindikata SCG. Ovaj savez je vlasnik dela poslovne zgrade Doma sindikata površine oko 13.500 metara kvadratnih, poslovne zgrade u Miloša Pocerca, površine oko 3.000 kvadrata i suvlasnik je dela odmarališta „Radoslav Tadić” na Hvaru sa devet soba, koji se ne koristi, jer je u toku postupak za ostvarivanje vlasničkih prava.

Radnička odmarališta

Okružni odbor ASNS Novog Sada uputio je zahtev predsedniku Izvršnog veća Vojvodine da zaštiti radničku imovinu, odnosno odmarališta u Crnoj Gori. Predsednik ovog odbora sindikata Milan Starović je predložio da se posle popisa, odgovarajućim odlukama, radnička vojvođanska odmarališta prenesu u vlasništvo Pokrajinskog penzionog fonda, jer su za njih najviše izdvajali oni koji su završili svoj radni vek. On traži od predstavnika vojvođanskih vlasti da se tačno utvrdi kolika je vrednost vojvođanskih odmarališta u Crnoj Gori. Neophodno je, kako je naglasio Starović, kako radnička odmarališta na Crnogorskom primorju ne bi bila privatizovana, da se ona izuzmu iz procesa prodaje, dok se ne izračuna šta je čije i koliko šta kome pripada.

Da li će ove jeseni biti presečen Gordijev čvor u vezi sa podelom imovine, oko koje se već nekoliko godina spore brojne sindikalne centrale? Na ovo pitanje još nema odgovora, a dogovor o podeli imovine zavisi i od prijema Saveza samostalnih sindikata Srbije u Međunarodnu konfederaciju sindikata u kojoj drugi sindikat, UGS „Nezavisnost”, ima status posmatrača.

U sindikatu „Nezavisnost” kažu da deobu sindikalne imovine otežava i to što proces sukcesije nije u celosti završen. Pitanje sindikalne imovine na teritoriji bivše SFRJ bilo je predmet rasprave na Međunarodnoj konferenciji sindikata, pre tri godine. Tada je dogovoreno da se sakupe svi podaci o celokupnoj imovini sindikata kako bi njena podela išla paralelno sa sukcesijom podele imovine bivše SFRJ.

Možda bi sindikalnim liderima i Socijalno-ekonomskom savetu bilo od pomoći iskustvo tranzicionih zemalja o podeli sindikalne imovine. Po rečima Dubravke Stajić, višeg naučnog saradnika Instituta za političke studije, novi sindikati u Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj dobili su udeo u korišćenju poslovnih prostorija sindikata (centrale i lokalne organizacije), sporazumno su rešili i pitanje drugih vrsta nekretnina, kako bi sprečili poslodavce i državu da uređuju njihova unutrašnja pitanja.

Kad je u pitanju imovina, ona je u režimu društvene svojine nastajala dvojako, jer je bilo i zajedničkih ulaganja države ili značajnog ulaganja sredstava države, naročito neposredno posle Drugog svetskog rata, što se posebno odnosi na zgradu Doma sindikata na Trgu Nikole Pašića koja i jeste najveći kamen spoticanja između sindikalnih centrala.

Stajićeva iznosi zanimljiv predlog u vezi sa ovim pitanjem koji vodi uvećanju a ne deobi imovine sindikata. Oni mogu da iskoriste zakon o zadrugama, organizuju svoje članstvo kroz zadružni sistem, organizuju proizvodnju hrane, odeće, obuće i usluga građanima po nižim cenama od tržišnih. Time će uvećati prihod, popraviti kredibilitet kod građana. Na koji se način imovina sindikata uvećava kroz plasman akcija, domaćim sindikalnim aktivistima mogu da objasne uvek poslovne i ažurne kolege iz engleskih sindikata, zaključuje Stajićeva.

Brojnost članstva

Do sada je bilo nekoliko predloga kako da se podeli sindikalna imovina, ali nijedan nije prihvaćen. Najavljuje se skoro donošenje zakona o sindikatima, koje priprema Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalnog staranja, a kojim bi se regulisano pitanje imovine, tako da jedan njen deo koji je izgrađen sredstvima javne potrošnje, poput odmarališta, bude izuzet iz procesa privatizacije i bude predat radnicima na upravljanje.

U sindikatu „Nezavisnost” smatraju da oni sindikalnu imovinu treba da koriste pod istim uslovima kao i Samostalni sindikat, jer poslovni prostor na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu ne može da koristi samo jedan sindikat. Nekretnine i odmarališta su u poslednjih pet decenija gradili zaposleni građani Srbije, ličnim sredstvima javne potrošnje, dodatnim prekovremenim radom i dnevnicima solidarnosti, prema tome u pitanju je državno vlasništvo i niko ne može da ima tapiju na taj poslovni prostor.
Jedan od kriterijum za podelu imovine koji je bio opticaju jeste reprezentativnost, odnosno brojnost članstva – koliko članova, toliko prostora. Na taj način je podeljena sindikalna imovina u svim postkomunističkim zemljama. Istina, i u tim zemljama vodio se dugotrajan iscrpljujući proces podele imovine ali je, ipak, odavno završen.

Ostale vestiArhiva