Beograd - Političke volje za lustraciju u Srbiji nema, jednodušna je ocena predstavnika vladajuće koalicije G17, DSS i SPO, ali i DS. Lustraciona komisija koju je 2003. osnovala Narodna Skupština Srbije nikada nije ni počela s radom, mada zvanično do danas nije rasformirana. Praktično, kako nam je rekao Sima Radulović, predsednik Lustracione komisije, ona zapravo više i ne postoji.

- Nisam više predsednik Lustracione komisije, jer mi je prestao mandat narodnog poslanika, a samim tim i mandat u komisiji, tako da nisam ni njen član, a ni predsednik - kaže Sima Radulović za Danas.
Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, odnosno zakon o lustraciji, usvojen je u Skupštini Srbije krajem maja 2003. na predlog GSS. Ovaj zakon predviđa postupak za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava za veoma širok krug lica i njegov osnovni cilj je bio da se onemogući da u zakonom određenom vremenskom roku javne funkcije zauzimaju lica koja su se ogrešila o garantovana ljudska prava.
Glavni protivnici donošenja, a zatim i sprovođenja lustracionog zakona, bili su predstavnici nekadašnje "crveno crne koalicije" SRS, SPS i JUL. Oni su u parlamentu pokušali da spreče usvajanje tog zakona.
- Interesantno je da je u jednoj od predstavki koju je Otpor podneo Komisiji traženo da se preispita odgovornost Tomislava Nikolića, tadašnjeg potpredsednika Vlade, zbog kršenja ljudskih prava među kojima su i prebijanja i hapšenja studenata. Očigledno je postignut džentlmenski sporazum između vladajućih stranaka da se zakon usvoji a da se ne sprovodi - ocenjuje Radulović.
Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS, kaže da ne zna ni da postoji takva komisija. Pošto smo mu saopštili kako je i kada formirana, Aligrudić je potvrdio da komisija ne radi. Razloge za to on vidi u tome što, kako kaže, zakon o lustraciji nema smisla pa se i ne primenjuje.
- Meni nije žao što se taj zakon ne primenjuje, jer je on ograničenog dometa i zbog čega ljude sada opterećivati lustracijom. Primena tog zakona proizvela bi nove nepravde. U zemljama u okruženju takav zakon jeste donošen, kao na primer u Češkoj, ali je njihov cilj bio da se lustriraju dotadašnji strani okupatori njihove zemlje - kaže Aligrudić, dodajući da "svaki lek i šteti".
Potpredsednik SPO Vlajko Senić smatra da će "pre ili kasnije Lustraciona komisija početi s radom uz neke izmene u samom Zakonu o lustraciji".
- Komisija ne radi, jer ne mogu da se usklade interesi. Politička spremnost ne postoji. Nerealno je da počne da radi do sledećih izbora. To je posao za narednu vladu - ocenjuje Senić u izjavi novinaru Danasa.
Potpredsednik DS Dragan Šutanovac kaže da sve dok je zakon na snazi on mora da se primenjuje, kao i što komisija treba da radi posao za koji je osnovana.
- Nažalost, ovo nije jedini zakon koji se ne primenjuje - ističe Šutanovac, i ponavlja da sve dok je na snazi zakon mora da se primenjuje, baš kao i Ustav Srbije koji takođe treba da se menja.
- Srbija mora da se suoči s prošlošću, a oni ćute, to je prećutna koalicija koja funkcioniše. Nije samo problem sa SRS, tu je i SPS - konstatuje Šutanovac.
Takođe i Čedomir Antić iz G17 Plus kaže za naš list da ovo nije prvi zakon koji ne funkcioniše, odnosno koji se ne primenjuje.
- Čudi me što GSS nije započeo s lustracijom. To je, zapravo, bio njihov predizborni trik. Zašto ta vlada kada je bila na vlasti nikoga nije lustrirala - kaže Antić. Upitan zašto Lustraciona komisija koja formalno nikada nije ukinuta ne funkcioniše, Antić primećuje da to nije prvi takav organ koji ne radi svoj posao.

RADULOVIĆ: U Srbiji nepoželjna i blaga lustracija



Prema rečima Sime Radulovića, Lustraciona komisija je trebalo da ima devet članova, međutim od početka je imala osam.
- Trenutno Komisija nema predsednika i nijednog člana iz redova narodnih poslanika. Za članove Komisije izabrana su tri predstavnika Vrhovnog suda Srbije - Sonja Manojlović, Vera Pešić i Vladimir Tamaš, zatim pravni stručnjaci Vesna Rakić Vodinelić, Dobrosav Mitrović i Tamaš Korhec i zamenik republičkog javnog tužioca Bogdan Stanković. Po jednog člana u Komisiji trebalo je da imaju Vlada i opozicija. Upravo to što novi saziv parlamenta nije izabrao dva nova člana koristi se kao izgovor za činjenicu da Lustraciona komisija i dalje ne radi - objašnjava Radulović.
Naš sagovornik smatra da mnogima odgovara da se Zakon o lustraciji ne primenjuje, "jer njegovom primenom danas na javnoj sceni ne bi bilo političara koji su svojom pogubnom politikom doveli do kraha zemlje, kao ni novinara koji su tome doprineli svojim huškačkim radom". Radulović dodaje da je simptomatično i to što "Vlada koja se kune u legalizam ne primenjuje zakon koji nije prestao da važi".
- Sve zemlje u okruženju imaju zakone o lustraciji i primenjuju ih. Srpski zakon sadrži principe meke, odnosno bezazlenije lustracije od svih zemalja u okruženju, ali i kao takav je očigledno nepoželjan - ocenjuje Radulović.

Ostale vestiArhiva