NjUJORK, BEOGRAD – Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija da bi nametnuto rešenje za Kosovo i Metohiju dovelo do etničkih nemira sa teško predvidljivim posledicama. Tadić je u govoru koji je održao prekjuče na zatvorenoj sednici SB posvećenoj Kosmetu kazao da bi nametnuto rešenje koje bi dovelo do nezavisnosti pokrajine bilo štetno, bar, iz tri razloga. „Prvo, ono bi protivrečilo međunarodnom pravu, koje jasno isključuje mogućnost otcepljenja teritorije koja je deo suverene, demokratske i međunarodno priznate zemlje. Drugo, time bi bila naneta teška nepravda Srbiji, koja čini sve što je moguće u prilog sporazumnom, obostrano prihvatljivom rešenju kosovskog pitanja. Najzad, u toj situaciji bi došlo do etničkih nemira s teško predvidljivim posledicama. Time bi bilo ozbiljno destabilizovano nekoliko zemalja u regionu, a njihov ulazak u Evropu bio bi znatno prolongiran”, rekao je on ukazujući da „veštački postavljeni rokovi sigurno u tome ne mogu pomoći”.

Tadić je rekao da na pregovorima o budućem statusu Kosova nije postignut sporazum ni o jednom od razmatranih pitanja, i da je to stvorilo dodatnu napetost kako na samom Kosovu tako, u nešto manjoj meri, i u čitavom regionu. „Od samog početka razgovora o budućem statusu Kosova i Metohije, Srbija se opredelila za to da traži rešenje za pregovaračkim stolom. To samo po sebi podrazumeva, čega smo u potpunosti svesni, da je neophodan dalekosežni kompromis sa Albancima na Kosovu i Metohiji”, rekao je Tadić pred Savetom bezbednosti.

Predsednik je podsetio da je prošlo više od sedam godina od uvođenja međunarodne uprave u pokrajini, a dve trećine Srba sa Kosova i Metohije još uvek su interno raseljena lica u centralnoj Srbiji. „Oni koji su ostali na Kosovu, uprkos progonima, diskriminaciji i pritiscima, žive izuzetno teško, u strahu za sebe i svoje porodice, i budućnost im je potpuno neizvesna”, rekao je Tadić. „U takvoj situaciji politička napetost neizbežno raste. Lepe reči albanskih političara iz Prištine ne znače ništa ako nema prave spremnosti da se srpskoj zajednici vrate prava i slobode koje su im oduzete posle 1999. godine.”

Tadić je podsetio i da je Srbija iznela kompromisan predlog i kada je reč o budućem statusu Kosova i Metohije i da je u „ovom trenutku to jedini predlog koji bi omogućio mirno rešenje kosovskog pitanja u punom skladu s osnovnim načelima međunarodnog prava. Prema tom predlogu Albanci na Kosovu i Metohiji uživali bi veoma široku autonomiju u Srbiji. To bi im i ekonomski i politički omogućilo da upravljaju vlastitim poslovima, i tako bi kod njih otklonilo svaku razložnu bojazan da bi se mogli naći pod dominacijom Beograda. ustavno rešenje koje predlažemo za Kosovo i Metohiju bilo bi međunarodno garantovano i, u dogovorenom roku, po isteku određenog broja godina, o njemu bi se moglo ponovo pregovarati. Pristupajući kosovskom pitanju, demokratsko rukovodstvo naše zemlje uvek je u punoj meri uzimalo u obzir negativno nasleđe Miloševićevog režima. Upravo zato što smo potpuno svesni neophodnosti suočavanja sa prošlošću i okretanja evropskoj budućnosti, naše statusno rešenje predviđa tako široke nadležnosti i ovlašćenja za Kosovo i Metohiju”, rekao je Tadić.

Nezavisnost Kosova bila bi veoma opasan presedan koji bi doveo do zaoštravanja sukoba u mnogim delovima sveta, naglasio je on. Nametanje nezavisnosti Kosova, protivno volji jedne suverene demokratske države, bio bi snažan podsticaj secesionizmu u svetu, dok u samom regionu, kako kaže Tadić, sve zemlje osim Albanije gledaju na nezavisnost Kosova i Metohije „sa strahom ili bar sa dubokom zabrinutošću”.

Predsednik Srbije je upozorio da bi eventualna nezavisnost Kosova i Metohije ozbiljno dovela u pitanje „ključni cilj svih zemalja u regionu – političku, ekonomsku i kulturnu integraciju Balkana u Evropu”. „Etničke nemire koji bi se u tom slučaju neizbežno javili ne bi samo bilo teško kontrolisati. Oni bi isto tako vrlo negativno uticali na političku klimu u mnogim balkanskim zemljama. Teritorijalna i nacionalna pitanja izbila bi u prvi plan i potisnula u pozadinu složena, teška i dugotrajna pitanja vezana za pristupanje EU.”

Tadić je na kraju govora na sednici Saveta bezbednosti, koja je bila zatvorna za javnost, upozorio da se „političke odluke, čak, i kada su formulisane neutralnim diplomatskim jezikom, često poigravaju ljudskim životima”.

Licemerni pozivi Srbima

Tadić je ocenio da stalni pozivi Srbima da se uključe u privremene institucije samouprave u pokrajini previđaju ključnu činjenicu da su te institucije od početka bile neprijateljski raspoložene prema srpskoj zajednici. On je poručio da bi srpsko učešće u tim institucijama u sadašnjim okolnostima samo još jednom potvrdilo negativno iskustvo koje su Srbi imali između 2001. i 2003. godine. „Tek kada dobiju udeo u vlasti kroz proces decentralizacije, Srbi će imati u rukama nešto opipljivo i tada će biti razloga da se uključe u rad privremenih institucija. Činjenica da na bečkim pregovorima nije postignut sporazum o decentralizaciji, uprkos svim naporima koje smo mi uložili, izuzetno je negativan signal za Srbe na Kosovu i Metohiji”, kazao je on.

Ostale vestiArhiva