Bankarski sektor u Srbiji u prošloj godini rastao je po stopi od 46 odsto, što je iznad proseka regiona. Štednja je rasla brže u odnosu na zemlje u okruženju, i samo lane uvećana je za 57 procenata. Krediti stanovništvu uvećani su za 79 odsto, najviše zahvaljujući rastu hipotekarnih. U odnosu na bruto društveni proizvod, ovi plasmani iznose 7,7 odsto, što je i dalje daleko ispod proseka zemalja u okruženju (Hrvatska 34,4 odsto, BiH 23,3 odsto, Slovenija 14,7 odsto, Rumunija 7,4 odsto, Bugarska 14,7 odsto). Kao što je to slučaj sa ukupnim plasmanima stanovništvu, tako je i štednja u odnosu na BDP ispod proseka zemalja srednje i istočne Evrope.

Poslovanje banaka sa stanovništvom je inače u 2005. zabeležilo pravi bum u celom regionu srednje i istočne Evrope, potvrđuju analize Rajfajzen Internešnl. U Ukrajini je vrednost kredita građanima porasla za 175 odsto, u Rusiji za 111, a u Belorusiji za 97 odsto (izraženo u evrima). U našoj zemlji plasmani stanovništvu porasli su za 79 procenata. Čak i na mnogo razvijenijem češkom bankarskom tržištu, krediti stanovništvu uvećani su za 41 odsto. Najveće su potrebe za stambenim finansiranjem, zatim kreditima za kupovinu automobila i potrošačkim.

Štednja stanovništva takođe raste po izuzetno visokim stopama, naročito u zemljama ZND-a. U Ukrajini je uvećana za 113 odsto, u Rusiji za 52 odsto, a u Belorusiji za 64 odsto. U srednjoj i jugoistočnoj Evropi štednja je rasla po daleko nižim stopama, ako izuzmemo Srbiju od pomenutih 57 odsto.

Da poslovanje sa stanovništvom ima odličnu perspektivu u ovom delu Evrope, potvrđuje i dalje relativno nizak nivo ukupnih kredita odobrenih u odnosu na visinu bruto društvenog proizvoda. Dok je ovaj odnos u evro zoni 53 odsto, u srednjoj Evropi je tek 14,4 odsto, u jugoistočnoj 15 odsto, a u ZND-u samo 5,7 odsto.

Ukupna bilansna aktiva svih banka koje posluju u srednjoj i istočnoj Evropi uvećana je gotovo za trećinu u prošloj godini, a analitičari očekuju udvostručavanje do 2009. Pokretač budućeg rasta biće upravo poslovanje sa stanovništvom. Region ZND-a i jugoistočne Evrope generisaće najveći rast, ocena je Rajfajzen Internešnl koji ostvaruje snažniji rast u odnosu na ostale banke u regionu, uz najrazvijeniju mrežu. Rast je generisan, kako dodaju, većom konkurencijom, posle privatizacije i ulaska novih banaka.

Nakon rasta od 15 odsto u 2004 (na 645 milijardi evra), ukupna bilansna aktiva bankarskog sektora u srednjoj i istočnoj Evropi lane je uvećana za 31,3 odsto, dostigavši 846 milijardi evra. Ovo je najveći godišnji prirast od kada su prvi put bili dostupni zbirni podaci za ceo region.

Najveća bankarska tržišta na ovom području pokazuju najveće stope rasta: Ukrajina (91 odsto), Belorusija (63 odsto), Rumunija (54 odsto) i Rusija (51 odsto). U Mađarskoj je zabeležen najmanji rast, ali ipak sa poštovanja vrednih 15 procenata.

Analitičari ocenjuju da bi do 2009. bankarski sektor u srednjoj i istočnoj Evropi mogao da premaši 1.700 milijardi evra. Bankarstvo će se najbrže razvijati u regionu ZND-a, odnosno u Rusiji, Ukrajini i Belorusiji, po predviđenoj prosečnoj godišnjoj stopi od 25 odsto, što je znatno iznad 16 odsto koju stručnjaci predviđaju za jugoistočnu Evropu, i 15 odsto za srednji deo kontinenta.

Tri najveće inostrane bankarske grupacije u srednjoj i istočnoj Evropi su italijanska Unikredit, austrijske Erste bank i Rajfajzen Internešnl, sa ukupnom bilansnom aktivom od 162,8 milijardi evra.

Rajfajzen pokazuje najveću dinamiku rasta sa prosečnom stopom od 37 odsto u periodu između 2001. i 2005. godine. Unikredit je ostvarila rast od 33 odsto godišnje, najviše zahvaljujući prošlogodišnjem preuzimanju Hipo Vereinsbank, a mađarska OTP banka, takođe veoma aktivna u akvizicijama, ostvarila je rast od 22 odsto.

Uspeh u poslovanju sa stanovništvom umnogome zavisi od razgranate mreže filijala. Sa 2.629 poslovnica Rajfajzen Internešnl raspolaže najvećom mrežom na ovom području. Za njom sledi Unikredit sa 2.373 i Erste bank sa 1.668 poslovnica.

Ostale vestiArhiva