Beograd - Treći put zaredom poslanici ovog skupštinskog saziva biće u prilici da usvajaju rebalans državnog budžeta, a da nijedanput pri tom nisu bili u istoj poziciji. Pre tri godine pod pritiskom MMF morali su da, krešući rashode, planirani deficit od 2,4 odsto prevedu u minimalni suficit od 0,1 odsto. Lane je glavni problem bio taj kako da uvećane rashode po jednom osnovu anuliraju smanjenjem rashoda po drugom, a da pri tom dogovoreni suficit od 1,2 odsto GDP ne dovedu u pitanje.
Ovoga puta, bez nadzora MMF, a u situaciji kada su privatizacioni prihodi daleko nadmašili planirane, Vlada je odlučila da poslanicima istovremeno predloži i povećanje prihoda i povećanje rashoda, i suštinsku izmenu budžetske strukture i manji suficit od prošlogodišnjeg, a pogotovu od 2,4 odsto GDP dogovorenih sa MMF.
Tako bi, u odnosu na planirane, budžetski prihodi trebalo da porastu za sedam odsto, dok bi rast budžetskih rashoda bio maltene duplo veći, odnosno 13 odsto. Ali, pri tom bi takozvani kapitalni izdaci u budžetu sa sadašnjih 4 skočili na čitavih 12 odsto, s tendencijom da u budžetu koji Vlada priprema za narednu godinu čine 6-7 odsto ukupnih rashoda. Time se, kako objašnjavaju u Vladi, budžet iz socijalnog praktično prevodi u razvojni i prvi put u njega osim tekućih rashoda ugrađuje i dvogodišnji investicioni plan. Da tih suštinskih promena nema, izračunato je, rashodi bi bili uvećani za 5,4 odsto, pa bi njihov rast bio niži od rasta budžetskih prihoda.
Ukoliko se izuzme planirano povećanje izdataka u investicije, rebalansu države kase najviše će se obradovati zaposleni koji zarade primaju iz budžeta, kao i penzioneri. Naime, samo za ove dve namene rashodi su uvećani za oko 11,5 milijardi dinara. Obrazloženje predstavnika Vlade kada je reč o rastu zarada je da se ništa ne čini van plana usvojenog još u novembru 2005. godine, kada je budžet usvojen, te dogovora sa sindikatima. U prilog tome da je država bila izuzetno restriktivna u korekcijama zarada navode podatak da će godišnji rast zarada svim zaposlenima biti nominalno 15,19 odsto, odnosno realno, ako inflacija bude na planiranom nivou, oko 7 odsto. Za prvih sedam meseci taj rast je istina bio 9,6 odsto, ali kako se pokazalo u vanprivredi u koju spadaju manje-više svi korisnici budžeta samo 5,4 odsto, dok je u opštinama i javnim preduzećima koje su lane umnogome probili dogovorene okvire samo 0,3 odsto.
Jedini neplanirani rast zarada je kod vojske i to od 20 odsto, pa predviđeno povećanje predstavlja rezultat pre svega izvršenog preuzimanja dela zaposlenih iz državne zajednice, nedovoljno dobro procenjene racionalizacije broja zaposlenih u obrazovanju, kao i potrebe povećanja koeficijenata kod nekih kategorija zaposlenih u državnoj upravi. Kada je reč o povećanju izdataka za transfere PIO zaposlenih, neplanirano visok rast inflacije u prvih šest meseci ove godine učinio je da usklađivanje penzija bude 8,34, umesto 4,39 odsto i rebalansom budžeta jednostavno je ovu razliku trebalo popuniti.
Rebalans budžeta, kako je najavljeno, prati i izmena Zakona o budžetskom sistemu kojom Vlada traži od parlamenta dozvolu da izuzetno ove godine budžet za 2007. godinu skupštini dostavi s mesec dana zakašnjenja, dakle ne 1. novembra, nego 1. decembra. Jedini razlog za to je neizvesnost oko ukupnog iznosa spoljnog duga s kojim će se ući u narednu godinu. Vlada smatra da postojeći dug može da se umanji za 2,5 do 3,5 milijarde dolara ukoliko pregovori koje trenutno vodi sa stranim poveriocima urode plodom.
Prvi pozitivni signali već su stigli kada je reč o zameni oko 1 milijarde dolara duga prema Pariskom klubu za investicije. Ako uspešno budu privedeni kraju i pregovori sa Svetskom bankom oko prevremene otplate oko 540 miliona dolara kredita, a EU prihvati da više ne vraćamo kosovski dug težak preko 1 milijarde dolara, uz već otpočetu prevremenu otplatu duga prema MMF, lako bi moglo da se dogodi da Srbija startuje u 2007. godini sa samo 15,5 odsto GDP spoljnog duga, što će značajno smanjiti budžetske obaveze po tom osnovu i otvoriti prostor ili za dodatno smanjenje poreskih obaveza, uz očekivano smanjenje poreza na zarade koje počinje od naredne godine, ili za još veće investiranje.

Struktura rebalansa

U svakom slučaju, od poslanika Skupštine Srbije se očekuje da daju svoj glas za budžet težak 521,269 milijardi dinara i da glasaju za to da se od tih sredstava korisnicima budžeta isplati 446,732 milijarde dinara, u investicije uloži 33 milijarde dinara i na kraju u državnoj kasi ostane višak od 15,448 milijardi dinara. Doduše, na računu države na kraju godine biće daleko više od tih 15,448 milijardi dinara jer, kako je planirano, pored tog suficita privatizacioni prihodi trebalo bi do kraja godine da iznose 130,8 milijardi dinara, a tu je još i 6,6 milijardi dinara po osnovu sredstava povučenih iz kredita.
Od tog novca biće otplaćeno oko 42,4 milijarde dinara glavnice javnog duga i nekih kredita kod kojih su prilično nepovoljne kamatne stope, tako da bi država na kraju godine trebalo da ima višak od 110,4 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra. Taj novac će, kako je planirano, tokom iduće godine biti investiran u završetak oko 3000 projekata koji su ušli u Nacionalni investicioni plan i čija bi realizacija morala da otpočne u ovoj godini, kada će u njih biti uloženo oko 400 miliona evra.

Ostale vestiArhiva