Profesor atomske nuklearne fizike Dragoslav Nikezić, čija je uža specijalnost merenje zračenja, rekao je da jetokom bombardovanja na tlo Srbije bačeno 10 tona urana, a da se kroz veštačka đubriva koje se bacaju na oranice godišnje dobije između 20 i 50 tona.
Nikezić je na predavanju "Osiromašeni uranijum i još ponešto" na Instututu za fiziku kragujevačkog PMF-a naveo da mu je poznat primer da je u Srbiju pre osam do 10 meseci uvezena kompozicija sa veštačkim đubrivom koje je sadržalo veće količine urana od graničnih vrednosti, ali su te vrednosti "preko noći" promenjene i tovar je ušao u zemlju.
On smatra da osiromašeni uranijum nije glavni razlog za povećanje broja obolelih od kancera u Srbiji, nego upotreba hemije u poljoprivredi.
"Uvozimo gotova veštačka đubriva, naše fabrike su uništene. Zato je potrebno da se obnovi domaća proizvodnja đubriva i naprave postrojenja koja će da izdvajaju uran, a ne da se prosipa po njivama", rekao je Nikezić.
Prema njegovim rečima, ranije su se uvozili i fosfati, oni iz Maroka su sadržali uran, dok su fosfati sa područja bivšeg SSSR-a bili očišćeni pošto se tamo uran izdvaja zbog korišćenja u bombama i za nuklearne elektrane.
Nikezić izveo je zaključak da nema kontaminacije osiromašenim uranom od bombardovanja u Srbiji na osnovu merenja koja su objavile nadležne državne institucije.
"Urana imamo 35 bekerela po kilogramu tla, što kada se preračuna za celu teritoriju Srbije znači da ga ima više od 600.000 tona. Od samog bombardovanja smo dobili još 10 tona, što je bilo lokalnog karaktera i na tim mestima je moglo da dođe do povećanja doza osiromašenog uranijuma, ali je to očišćeno tri godine posle bombardovanja", rekao je Nikezić.
Prema njegovim rečima, građani Srbije nisu ozračeni, o čemu, kako kaže, govore merenja koje je sproveo Institut za nuklearne nauke Vinča.
"Spoljašnje doze osiromašenog urana u Srbiji su oko 120 nanosiverta po satu (nSv/h), što je nivo doza koji je uobičajen za svet", rekao je Nikezić.
On tvrdi da su koncentracije osiromašenog urana u zemljištu i vodi u granicama normale.
Nikezić je ocenio da je veća kontaminacija cele Srbije bila od akcidenta u Černobilju nego od bombardovanja 1999. godine.
On se izjasnio protiv formiranja nacionalne laboratorije u Srbiji za oblast zaštite od zračenja, navodeći da ima dovoljno postojećih u Srbiji sa potrebnom opremom i respektabilnim timovima stručnjaka.

Ostale vestiArhiva