Bagdad - Političke partije u Iraku postigle su juče dogovor kojim je odloženo uspostavljanje federalizma do 2008, a time je i sprečena podela zemlje na tri autonomne zone. Sporazum je preduhitrio zabrinutosti da bi debata o federalizmu, nejasnom konceptu u ustavu koji su različite političke partije različito definisale, mogla dovesti do raspada zemlje i time kolapsa vlade.
Sunitski Arapi su zapretili da će bojkotovati parlamentarno zasedanje o predlogu koji su ovog meseca predstavili šiiti, za stvaranje mehanizma kojim bi šiitima pripao region na jugu Iraka, slično kao i poluautonomna kurdska zona na severu. Suniti su se čvrsto protivili planu koji bi ih ostavio bez centralne oblasti i lišio naftnih rezervi u drugim regionima. Oni su vršili veliki pritisak da se ponovo preispita novi ustav zemlje. Na osnovu kompromisa koji je postignut, parlament će formirati komitet od 27 članova koji će preispitati Ustav i potom predstaviti šiitske mere za stvaranje federalnih regiona, saopštili su poslanici.
Zakon o federalizmu ne bi stupio na snagu najmanje 18 meseci po njegovom donošenja, saopštili su članovi parlamenta. Dogovor koji je postignut preduhitrio je novu političku krizu povodom federalizma, ali su poslanici naglasili da je pitanje još ostalo nerešeno. "Još uvek nam je neophodno čudo da spasimo zemlju", izjavio je Dafer al Ani, portparol iračkog Fronta saglasnosti, najvećeg sunitskog bloka u parlamentu. "Proces etničkog čišćenja još traje, nasilje ne jenjava i ovo bi moglo biti u službi zagovornika federalizma, onih koji žele da ubede ljude da zajednički život u ujedinjenoj zemlji nije moguć".
Mere je podržao i Abdul Azis al Hakim, lider Vrhovnog Saveta islamske revolucije u Iraku, moćne šiitske političke partije. Ali, poslanici iz nekoliko drugih partija, među kojima je i irački Front saglasnosti, sekularne partije i blok radikalnog šiitskog vođe Moktada al Sadra, izjavili su da će glasati protiv.
Humam Hamudi, poslanik partije Hakim izjavio je da je siguran u mere koje bi trebalo da budu usvojene do 22. oktobra, kada je poslednji ustavni rok za suprotstavljanje mehanizama o stvaranju federalnih regiona. On je izjavio da će glasači iz kurdskog bloka i Vrhovnog saveta obezbediti prostu većinu neophodnu za izglasavanje zakona.
Suniti lobiraju ne bi li njihov član bio imenovan za predsednika komisija koja će preispitati ustav. Oni se nadaju da će predložiti glavne revizije ustava. U međuvremenu, irački predsednik Džalal Talabani založio se za dugoročno američko vojno prisustvo u Iraku. Talabani je rekao da će Iraku biti potrebne američke vazduhoplovne baze kako bi se sprečila eventualna "strana uplitanja". "Mislim da će nam dugo biti potrebne američke snage, bar dve vojne baze koje će sprečiti strana uplitanja", rekao je Talabani za jučerašnji Vašington post. Irački predsednik je rekao da "ne traži prisustvo 100.000 američkih vojnika" i dodao da bi "10.000 i dve američke baze bili dovoljni".

Ostale vestiArhiva