Vesti
Društvo i ekonomija
Okončana petogodišnja agonija
27.09.2006. 12:30
Izvor: Danas
Da li će posle devet neuspešnih pokušaja oduzimanja dozvole za rad Astra banka biti likvidirana
Vrhovni sud Srbije konačno je, nakon pet godina, stavio tačku na pravnu ekvilibristiku u slučaju Astra banke, i naložio Trgovinskom sudu u Beogradu da otvori postupak likvidacije nad tom bankom a za likvidacionog upravnika imenuje Agenciju za osiguranje depozita. Rešenjem koje je ovih dana prosleđeno Trgovinskom sudu, u postupku po žalbi predstavnika Astra banke, potvrđena je odluka Vrhovnog suda iz aprila ove godine, da je odlaganje postupka likvidacije Astra banke nezakonito.
- Razloge zbog kojih Trgovinski sud u Beogradu (a to je u više navrata potvrđivao i Viši trgovinski sud) nije otvorio likvidaciju nad Astra bankom treba tražiti u pravnoj nedoumici.Činjenica je, naime, da je po prvom rešenju iz 2001. godine otvoren stečaj, ali se Astra banka žalila Saveznom sudu, koji je ukinuo inicijalno rešenje Narodne banke Jugoslavije. Takva situacija se ponavljala u više navrata, pa je i Vrhovni sud Srbije poništavao rešenja guvernera o oduzimanju licence i otvaranju stečaja, odnosno likvidacije. Po pravilo, kada je reč o upravnom postupku, žalba ne odlaže izvršenje, ali se postavljalo pitanje celishodnosti ulaska u proces likvidacije kada takva odluka pada kod vrhovne sudske instance - izjavio je za Danas Stevo Đuranović, potpredsednik Trgovinskog suda u Beogradu.
On dodaje da je postupak likvidacije te banke počeo u septembrau ove godine, na osnovu rešenja koje je Vrhovni sud Srbije doneo u aprilu. Naš sagovornik podseća da je tada doneta i upravna mera iako to nije u nadležnosti vrhovne sudske instance.
- Od 31. avgusta ove godine Agencija za sanaciju banaka postala je likvidacioni upravnik Astra banke i u ovom momentu nemamo podatke o bilansima i likvidacionoj masi. Treba imati u vidu da je više od tri godine dokumentacija banke bila zapečaćena, u međuvremenu je tu bio i požar, nešto od dokumenata nedostaje, tako da će Agencija sigurno tražiti prolongiranje zakonskog roka od 60 dana za svođenje bilansa. Ono što možemo odmah da uradimo, to je da se pozovu poverioci da prijave potraživanja a likvidacioni račun banke je već otvoren kod Agencije za privredne registre - rekla je za Danas Dobrila Hajduković, direktor bankarskog sektora u Agenciji za osiguranje depozita.
Da podsetimo, reforma bankarskog sistema, pre četiri godine, započela je revizijom i kontrolom poslovanja koje su administratori tada narodne banke Jugoslavije, sproveli u svim registrovanim bankama. Tokom tih kontrola, više banaka imalo je problema sa likvidnošću i standardima u poslovanju, pa je NBJ, nakon isteka rokova predviđenih da se nepravilnosti isprave, donela rešenja o oduzimanju licenci, nakon čega je 36 banaka kroz proceduru pred trgovinskim sudovima, ugašeno. To se nije dogodilo jedino u slučaju kreditno eksportne banke, javnosti poznate po "aferi kofer" i Astra banke, koja je bila srce poslovnog sistema braće Karić.
Rešenjem Narodne banke Jugoslavije Astra banci je prvi put 16. novembra 2001. godine oduzeta dozvola za rad, nakon čega je usledilo rešenje i o likvidaciji te banke. "Kontrolom poslovanja Astra banke utvrđeno je da je ta banka kršila niz zakonskih i podzakonskih akata", obrazložio je rešenje o oduzimanju dozvole za rad tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić. Sa takvim obrazloženjem nije se saglasio Savezni sud, koji je postupajući po tužbi te banke u upravnom sporu poništio to rešenje. Zbog toga je NBJ bila primorana da u ponovljenom postupku donese novu odluku. Tako je 24. aprila 2002. godine utvrđeno da su ispunjeni uslovi za otvaranje stečajnog postupka nad Astra bankom a 6. avgusta 2002. godine banci je ponovo oduzeta dozvola za rad i doneto rešenje o njenoj likvidaciji. Odlukama Trgovinskog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije rešenja NBJ ponovo su poništena. "Nadmudrivanje" između centralne banke i sudskih instanci rezultiralo je novim rešenjem NBJ o likvidaciji Astra banke, koje je doneto 17. oktobra 2002. godine a isti postupak ponovljen je 27. decembra te godine. Prepucavanje na realciji NBS-Trgovinski sud u Beogradu - Vrhovni sud nastavljeno je i tokom 2003. godine kada je dva puta donošeno rešenje o likvidaciji Astra banke - prvi put 6. februara a potom i 26. decembra. Naredna 2004. godina bila je u znaku status kvo - odluke NBS nisu bile realizovane a ni sud nije poništavao rešenja. Međutim, već 18. marta 2005. godine Astra banci je ponovo oduzeta dozvola za rad i doneto rešenje o njenoj likvidaciji da bi isti postupak bio ponovljen i 1. decembra 2005. godine. Konačno je Vrhovni sud ovih dana potvrdio to rešenje i posle punih pet godina likvidacija Astra banke može da počne.

Tri guvernera oduzimala dozvolu za rad Astra banci

Zanimljivo je da su rešenja o oduzimanju dozvole za rad i likvidaciju Astra banke potpisala tri guvernera. Osim Mlađana Dinkića, guvernera NBJ, potpise su stavili i Kori Udovički i Radovan Jelašić, guverner NBS. Činjenica je, takođe, da u upravnim sporovima sud nikada nije utvrđivao niti je utvrdio da je centralna banka pogrešno predstavila činjenično stanje koje se odnosi na nivo i kvalitet kapitala te banke, i na njen nezakonit rad. Primedbe suda su se odnosile na to da Narodna banka Srbije nije precizno utvrdila činjenično stanje i nije prihvatio to da je kontrola poslovanja banke upravni postupak u kome nema "dopunjavanja činjenične građe" pomeranjem datuma kontrole. Naime, sud je zanemario činjenicu da se prilikom kontrole poslovanja banke određuje presečni datum do kojeg se kontroliše njen rad i samo do tog datuma se prikupljaju relevantni podaci. Presečni datum mora da se utvrdi s obzirom na to da se podaci koji su odlučujući za procenu boniteta banke svakodnevno menjaju.

Ko je kome dužan

Kroz postupak likvidacije Astra banke, javnost očekuje da otkrije bar deo novčanih kanala imperije Karić, koji su se prelivali sa računa jedne na drugu firmu. Za sada se zna da je 15 odsto akcija te banke posedovala firma Justiko, čiji je stoprocentni vlasnik Bogoljub Karić. Ta firma vlasnik je i BK Trejda, koji je osnivač Mobtela, koji je imao 25 odsto akcija u Astra banci. Sa oko deset odsto akcija u banci raspolaže i Aeroinženjering, u kome više od 48 odsto vlasništva pripada Jusiku, a u tu kombinatoriku upleo se i BK Telekom, u kome Astra banka učestvuje sa oko 30 odsto kapitala. I to je samo deo lanca koji se od sedišta sistema širi ka kompanijama braće Karić osnovanim u egzotičnim zemljama, tako da će za državne organe biti pravi izazov da utvrde ko kome šta duguje.