Vašington - U delu izveštaja Nacionalne obaveštajne službe SAD o terorizmu, koji je Bela kuća usled velikog pritiska demokrata i nekih republikanaca obelodanila u utorak uveče, kaže se da je sve veći broj muslimanskih džihadista koji su geografski rastureni i da bi sadašnji trend rasta mogao dovesti do porasta broja napada širom sveta. Bela kuća je obelodanila četiri od ukupno 30 strana dokumenta, ističući da bi otkrivanje većeg broja strana ugrozilo obaveštajne izvore i metode.
Obelodanjivanje ovih zaključaka dolilo je ulje na vatru u ionako zategnutoj političkoj debati o "uspesima" administracije u borbi protiv terorizma. Buš je iskoristio konferenciju za novinare da ubedi javnost da rat u Iraku nije kriv za jačanje islamskog radikalizma. On je, takođe, opisao obelodanjivanje nekih zaključaka kao "stvaranje konfuzije u svesti američkog naroda" nekoliko nedelja pre važnih izbora za Kongres.
Demokrate su kritikovale Belu kuću što je obelodanila samo delove izveštaja, dok je lider manjine u Predstavničkom domu Nensi Pelosi iz Kalifornije pokušala, ali nije uspela da ubedi republikance da pristanu na glasanje o obelodanjivanju celog dokumenta. Demokrate su uputile apel Bušovoj administraciji da objavi celokupan izveštaj, jer prema njihovim rečima obelodanjeni delovi izveštaja ne daju Amerikancima dovoljno informacija.
Zvaničnici koji su pročitali ceo dokument izjavili su da neki njegovi poverljivi delovi sadrže više detaljnijih analiza o uticaju iračkog rata na globalni džihadski pokret. U izveštaju, to jest obimnoj proceni o terorizmu koju su u aprilu napisale američke obaveštajne agencije, kaže se da su invazija i okupacija Iraka postali "razlog slavlja" za džihadiste. Džihad u Iraku identifikovan je kao jedan od četiri fundamentalna faktora za širenje islamskog radikalizma, što je zatvorilo put reformama i dovelo do jačanja antiameričkog raspoloženja.
Izveštaj je prvi formalni zaključak u kojem se navodi da su od američke invazije na Irak pojačane terorističke pretnje. Javno obelodanjivanje bilo kojeg dela takvog dokumenta veoma je neobično za američku administraciju.
U izveštaju obaveštajne službe navode da su američki antiteroristički napori u poslednjih pet godina "ozbiljno ugrozili vođstvo Al Kaide i poremetili operacije ove organizacije". Međutim, Al Kaida je i dalje velika pretnja američkim interesima među terorističkim organizacijama, dok se globalni džihadski pokret "proširio i prilagodio antiterorističkim naporima".
Bušova administracija se prvobitno opirala objavljivanju ovog dokumenta, ali je došlo do promene plana posle velikog pritiska demokrata, ali i republikanaca, među kojima su senator Pat Roberts iz Kanzasa, predsednik Obaveštajnog komiteta u Senatu, kao i pritiska konzervativnog Vol strit džornala. Na konferenciji za novinare američki predsednik je ukazao da su novinski izveštaju u poslednja dva dana o ovom dokumentu politički motivisani. Obaveštajna procena pokazuje da i ukoliko neki džihadisti napuste Irak ostali borci će nastaviti borbu.
Demokrate su razumele zaključke dokumenta kao dokaz da je invazija na Irak bila greška. "Rat u Iraku načinio nas je manje bezbednim", izjavio je senator Džon Rokfeler IV iz Zapadne Virdžinije, predstavnik demokrata u Obaveštajnom komitetu Senata. Rokfeler je izjavio da zaključak u obaveštajnom izveštaju "jasno ukazuje da je obaveštajna zajednica, dakle svih 16 obaveštajnih agencija, uverena da je rat u Iraku ojačao terorizam".
Izveštaj Nacionalne obaveštajne službe najmerodavniji je dokument koji su američke obaveštajne agencije donele o specifičnim pitanjima nacionalne bezbednosti. On predstavlja konsenzus razmatranja 16 obaveštajnih agencija. Izveštaj je odobrio Džon Negroponte, direktor Nacionalne obaveštajne službe. Obelodanjivanje nekih delova izveštaja je drugi put da je Bušova administracija zbog velikog pritiska skinula veo tajni s neke procene obaveštajne službe.
Obaveštajni izveštaj naročito navodi ulogu jordanskog teroriste Abu Musab al Zarkavija, koji je vodio Al Kaidu u Iraku, u privlačenju novih regruta za sveti rat u Iraku. Al Zarkavija su u junu ove godine ubile američke snage.
U isto vreme, izveštaj zaključuje - da bi "bili uspešni u borbi protiv širenja radikalne ideologije, vlada SAD "mora pohapsiti i ubiti lidere terorista".

Ostale vestiArhiva