Samo dan pošto su Bugarska i Rumunija od Evropske komisije dobile odobrenje za priključenje Evropskoj uniji, u nekim zapadnim članicama Unije raste zabrinutost da bi posle 1. januara 2007. mogle da se suoče sa novim talasom imigranata.

Uprkos pretnji sankcijama iz Brisela, ukoliko se reforme u borbi protiv organizovanog kriminala i sudskom sistemu ne izvrše na vreme, Rumunija i Bugarska će imati dovoljno razloga za slavlje 1. januara 2007. kada zvanično postanu članice Unije. Ulazak u porodicu evropskih država donosi stabilnost i prosperitet, podsticaj ekonomskom rastu, brojne strane investicije i dolazak stranih turista. Članstvo u Uniji sa sobom donosi i veliku finansijsku pomoć iz Brisela.

Britanski mediji prenose da se ispred ambasada Velike Britanije u Bukureštu i Sofiji već stvaraju redovi, jer Bugari i Rumuni žele da obezbede radne dozvole. Brisel za sada nema jedinstven stav o prijemu radne snage iz novih članica. Tako je Finska, trenutno predsedavajuća EU, najavila da neće imati ograničenja za radnike iz Bugarske i Rumunije. Nasuprot njoj nalazi se Velika Britanija. Naime, vlada u Londonu je najavila da će do kraja oktobra doneti zakone o „ograničenoj migraciji“.

„Pažljivo ćemo razmotriti situaciju i doneti odgovarajuće propise“, rekao je Džon Rid, državni sekretar Velike Britanije.

U Britaniji su još sveže uspomene na talas imigranata iz Poljske, posle maja 2004, kada je Poljska sa još devet uglavnom bivših komunističkih zemalja ušla u Uniju. Poslednji podaci navode da je u Britaniju iz Poljske, Slovačke, Češke, Litvanije, Letonije i Estonije stiglo čak 427.000 iseljenika. Šala o vodoinstalateru iz Poljske, koji je jeftiniji od domaćih radnika i koji se razume u razne kućne poslove, već je dobro poznata.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, rumunski premijer Kalin Popesku Traičeanu je uveren da neće doći do velikog talasa migracije u Veliku Britaniju:

„Najčešća destinacija za migraciju našeg stanovništva je povezana sa kulturnim nasleđem. To znači da naši građani radije idu u Italiju ili Španiju.“

Nedavno sprovedeno istraživanje u Velikoj Britaniji procenjuje da će u prvoj godini po ulasku u EU iz Rumunije doći 41.000 radnika. Uz to, u slučaju masovne imigracije Rumunija i Bugarska bi mogle da se suoče sa odlivom radne snage, što će se negativno odraziti na ekonomski rast. Zbog toga su strane investicije neophodne da bi se što više potencijalnih imigranata zadržalo u zemlji.

Jedna od onih koji će sreću potražiti u Londonu verovatno će biti i 20-godišnja Oprea Ovidiju, studentkinja iz Bukurešta. Ona je juče bila ispred Ambasade Velike Britanije:

„Dobili smo sjajne vesti iz Brisela. Izvadiću pasoš i sigurna sam da ću sledeće godine otići.“

Studentkinja iz Bugarske Veselina Jankova je drugačijeg mišljenja:

„Sigurna sam da će većina mladih odlučiti da ostane u zemlji. Vređa me svaka pomisao da ćemo masovno pojuriti u Veliku Britaniju da nađemo posao, kao da smo neka vrsta gladnih životinja koje se bore za parče hleba.“

Primer koji Balkan treba da sledi

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ocenio je da je Bugarska „primer koji treba da slede“ druge zemlje Balkana i koji će im pokazati perspektivu članstva u EU.

„Sačuvaćemo perspektivu proširenja za one koji žele da pristupe, pod uslovom da ispune kriterijume“, rekao je Barozo u Sofiji i dodao da je prethodno neophodno sprovesti institucionalnu reformu Unije kako bi ona mogla funkcionisati sa 27 članica.

Premijer Sergej Stanišev je najavio da će Bugarska igrati „značajnu ulogu u stabilnosti i reformama na zapadnom Balkanu“ i da će sa zemljama regiona podeliti svoje iskustvo u pristupanju Uniji.

Ostale vestiArhiva