Prema rezultatima istraživanja koje je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije realizovao Institut za konsalting i istraživanje tržišta Konzit, udeo vodećih trgovina u Srbiji (Delta, Rodić, C - market, Metro, Merkator i Univerexport) na domaćem tržištu prošle godine se kretao oko 22 odsto. Istovremeno učešće četiri vodeće kompanije u Sloveniji premašivalo je 85 odsto, pri čemu je samo Merkator pokrivao 45,5 odsto tržišta. Ove godine stepen koncentracije na tamošnjem tržištu je povećan tako što je Merkator preuzeo trgovinski lanac Era i sada ima 49 odsto tržišnog kolača. U Hrvatskoj su 2005. godine vodeće trgovinske kuće zauzimale 45 odsto tržišta (Konzum najviše - 21 odsto), a otvaranjem lanca drogerija Kozmo i ulaskom u franšizu sa samostalnim trgovinskim radnjama Konzum je ove godine "pokrio" gotovo 30 odsto hrvatskog tržišta. Preuzimanjem C - marketa liderstvo u oblasti trgovine robama široke potrošnje u Srbiji preuzima Delta maloprodaja koja pokriva 10,5 odsto srpskog tržišta, a u Beogradu čak 23,3 odsto. U poređenju sa Merkatorom u Sloveniji taj je udeo gotovo petostruko niži, a u odnosu na Konzum trostruko manji.
Nasuprot tome eksperti Ekonomskog instituta u Beogradu tvrde da valja podrobnije istražiti problem monopolizacije na našem tržištu. "Posebno je sporno zakonsko rešenje po kome se ne sankcioniše dominantan položaj na tržištu, već se sankcioniše samo zloupotreba tog položaja. Pri tom se to čini na osnovu razumne diskrecione procene. U ovom slučaju efikasnije bi bilo rešenje koje nudi anglosaksonska praksa, a reč je o deobi monopoliste na više preduzeća koja bi sama po sebi predstavljala konkurenciju", objašnjavaju analitičari okupljeni oko publikacije Makroekonomske analize i trendovi.
Oni, takođe, tvrde da u tako postavljenom sistemu uloga Komisije za zaštitu konkurencije nije precizno utvrđena. Da li Komisija treba da izriče kaznu kada konstatuje zloupotrebu monopolskog položaja da bi se na kraju konstatovalo da je kazna ugrađena u cene koje diktira monopol. Može li nešto da se učini u slučajevima horizontalnog ili vertikalnog preuzimanja i da li njenoj oceni podleže uspostavljanje poslovne saradnje maloprodajnih mreža i zajednički nastup dveju ili više kompanija, samo su neka od pitanja koja postavljaju eksperti Ekonomskog instituta. Oni konstatuju da nestašice najpre jestivog ulja, a zatim i šećera, svakako nisu bile uslovljene slabim rodom suncokreta i šećerne repe, kao i da su neprimerene tržišnoj konkurenciji i upozoravajuće kada je reč o temi monopoli i njihov uticaj na cene. S obzirom na to da je cena gorivu (lošeg kvaliteta) u Srbiji rasla brže nego u okruženju, može se postaviti i pitanje kakve su ingerencije Komisije u slučaju kada monopol uspostavlja država.
- Za svako istraživanje važna je primena naučnih metoda, a podaci koje je izneo Institut Konzit bude sumnju da je reč o naučnoj utemeljenosti. Svako može da naruči i finansira istraživanje čiji bi mu rezultati išli na ruku. Učešće pojedinih aktera koji se pominju na tržištu bi svakako trebalo da bude veće i stoga su neophodna ozbiljnija naučna istraživanja da bi se utvrdilo činjenično stanje - ističe Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Na udaru Zakona zloupotreba dominantne pozicije

- Treba razlikovati monopol, dominantne pozicije na tržištu. Naš Zakon ne zabranjuje dominantnu, odnosno monopolsku poziciju, već zabranjuje zloupotrebu monopolske, odnosno dominantne pozicije. Komisija za zaštitu konkurencije kontroliše jedan segment sticanja dominantne pozicije. Reč je o kontroli koncentracije, s obzirom na to da jedna firma može, uspostavljanjem kontrole nad drugom, da stekne dominantnu poziciju. Međutim, samo ako Komisija proceni da će efekti tog procesa biti negativni po konkurenciju, ona može da zabrani takve radnje. Treba naglasiti da je samo Komisija po zakonu ovlašćena da utvrđuje da li neko ima dominantnu poziciju, kao i da li je zloupotrebljava. Komisija je, inače, uslovno odobrila koncentraciju Merkator - Rodić i obe strane su se vrlo pohvalno izrazile o načinu na koji je postupak vođen. Rešenjem im je zabranjeno da određeno vreme grade, odnosno pribavljaju nove maloprodajne objekte u Novom Sadu, Zemunu i Novom Beogradu - izjavila je za Danas Dijana Marković Bajalović, zamenik predsednika Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

Na srpskom tržištu pet inostranih kompanija

- U Srbiji sada posluje 2,6 hiljada trgovinskih preduzeća i 31,5 hiljada trgovinskih radnji sa 38 hiljada prodajnih objekata. To znači da je trgovinski sektor otvoren, utoliko pre što je na našem tržištu prisutno pet stranih trgovinskih kompanija - Metro, Merkator, Interex, Veropulos i Agrocor - uz izglede da se ta cifra poveća. Strane kompanije za sada imaju mali broj prodajnih objekata većeg formata, samo 12, ali dobro je što su definisale planove daljeg širenja na srpskom tržištu. Delta maloprodaja je jedini trgovinski lanac koji pokriva čitavo srpsko tržište, dok su maloprodajni objekti Rodića i Si marketa koncentrisani na tržištu Vojvodine (u slučaju Rodića) ili Vranja i Beograda - kaže Jovan Todorović, direktor Instituta za konsalting i istraživanje tržišta Konzit.

Ostale vestiArhiva