Vesti
Politika
Vreme je za kolektivno rešavanje međunarodnih problema
29.09.2006. 09:00
Izvor: Danas
Vreme je za kolektivno rešavanje međunarodnih problema
Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Rusije
Moskva - Na tribini Generalne skupštine UN ruski ministar inostranih poslova izjavio je da je došlo vreme za prelazak na kolektivno rešavanje međunarodnih problema, to jest na onaj isti sistem uređenja sveta radi kojeg je UN i stvorena pre više od šest decenija. "Ta tendencija je objektivna, pošto odražava realitete formirajuće višepolarne arhitekture međunarodnih odnosa" - tvrdi Lavrov. To možda i nije najznačajnija izjava koja se sada čuje s tribine Generalne skupštine, na koju su se prema tradiciji okupili na nedelju dana šefovi država i ministri inostranih poslova 192 zemlje - članice UN, ali u suštini pred njima je dijagnoza prilično ozbiljna i interesantna: svet se menja, kaže Lavrov, i potrebno je prilagoditi tim promenama i mehanizam UN.
Naravno da su diplomatama znaci promena koje se dešavaju i najjasniji, ali i svi drugi primećuju da tužna iskustva jednostranih vojnih akcija u Jugoslaviji ili u Iraku iz objektivnih razloga više ne treba da se ponove. Jasno je takođe i to da je uticaj na svetske poslove takvih država kao što su Kina, Indija, Brazil ili Rusija danas veći nego pre nekoliko godina. U rezultatu, sve države u mnoštvu međunarodnih kriza danas tragaju za mogućnostima prelaska na saglasnost - ako ne u svim slučajevima, a ono bar u nekim. Postoje znaci promena i u nekim izlaganjima u tim istim UN.
Na primer, govor predsednika SAD Džordža Buša više liči na poziv narodima Bliskog istoka na raspravu o vrednostima demokratije, nego na pređašnje ultimatume koji su se čuli s te tribine. Na te očigledne promene i aludira Lavrov, iznoseći svoju dijagnozu međunarodne situacije. Mnogo štošta se menja i u samim UN - sprovode se reforme organizacije upravo u tom "kolektivnom" pravcu koji je označio ruski ministar Sergej Lavrov.
O težnji ka kolektivnom radu ministar je govorio pozivajući se na primere Zajednice nezavisnih država, ili Šangajske organizacije za saradnju. On je takođe pozvao da taj primer sledi i NATO kako bi se dogodila njegova transformacija iz "odbrambenog saveza u nešto savremenije". Od nekoliko ključnih međunarodnih problema, koje je u svom izlaganju naveo ministar Lavrov, posebne pažnje dostojna je ideja da se u menjajućoj situaciji može i treba da pomeri s mesta proces razoružanja.
Govor Sergeja Lavrova imao je radni, čak tehnički karakter. Taj govor nije od onih koji dospevaju na prve stranice listova, jer za njih i nije predviđen. Izvor koji dobro poznaje mehaniku rada UN kaže da su predsednički i ministarski govori, a naročito ministarski govori s tribine Generalne skupštine, orijentisani u pravcu profesionalnih konzumenata - visokih diplomata. Za svaku zemlju u UN radi čitav tim koji sluša i beleži te govore, prati tonalitet u izlaganju pozicija i promene koje se u njima sagledavaju i trude se da "ulove" sve nijanse, pored ostalog, uoči glasanja u UN.
Naravno, najviša tribina međunarodne politike koristi se i za propagandu, to jest za obraćanje širokoj publici u celom svetu, ili svojoj zemlji, naročito pred izbore. I u tome nema ničeg neobičnog. Propaganda je kada s tribine UN izjavljuju da je od prethodnog govornika ostao miris sumpora. A savim druga je stvar kada se iz godine u godinu tim diplomata bori za sitne, svakom nevidljive, odluke koje polagano menjaju uređenje sveta.