ZAGREB, 28. septembra – Nedavna izjava šefa Evropske komisije Hoze Manuela Baroza, kako će se proces širenja Evropske unije zaustaviti posle prijema Bugarske i Rumunije (što je najavljeno za nastupajuću Novu godinu) dok se ne raščiste neki suštinski problemi funkcionisanja tako uvećane EU, u Hrvatskoj je izazvala poprilično nervoze. Međutim, dok ekonomski i politički analitičari ne kriju svoju zabrinutost, a opozicioni političari takav razvoj situacije stavljaju na dušu vladajuće stranke, u nadležnim državnim strukturama nastoje da prikažu kako ih to sve mnogo ne zabrinjava, jer se takva najava navodno ne odnosi na Hrvatsku.

U tu svrhu prenose se izjave neimenovanih, ali „dobro upućenih”, funkcionera Ministarstva spoljnih poslova RH kako je ova Barozova najava „naprosto stara priča i ne odnosi se na nas nego se radi o samim problemima unutar Unije i velikom teretu koji sobom nosi turska kandidatura” (najnoviji „Globus”). Tvrdeći da je „Barozo govorio o problemu proširenja zbog Turske, a ne zbog nas”, isti izvor dalje navodi: „Nema potrebe da stvaramo ikakvu paniku u diplomatskoj mreži. Hrvatska je kandidat za punopravno članstvo u EU, naša zemlja je mala država i ne predstavlja nikakav problem, naprotiv – kako nas uveravaju svi naši partneri u drugim evropskim zemljama – svi žele da vide Hrvatsku u članstvu Unije.”

Međutim, nervoze i zabrinutosti ipak ima, jer Barozova izjava je nedvosmisleno ukazala na nešto što odavno tišti hrvatsko javno i političko mnjenje, ali se o tome baš ne voli da govori. Posle potvrde da će Bugarska i Rumunija biti primljene u članstvo EU od 1. januara iduće godine, naime, postalo je sasvim jasno da za to nisu presudni ekonomski već neki drugi kriterijumi, upravo oni s kojima Hrvatska – zahvaljujući proteklom ratu na ovim prostorima – ima i najviše problema.

Nije teško uočiti da je po mnogim ekonomskim pokazateljima Hrvatska ispred buduće dve nove istočne članice EU: na primer, BDP u Hrvatskoj je prošle godine bio 12.069 evra po stanovniku (što je 49 odsto od proseka EU), a u Bugarskoj 7.530 evra (32 odsto) i Rumuniji 7.793 evra (35 odsto od proseka EU).

Inflacija u Hrvatskoj je tri odsto, u Bugarskoj pet, a u Rumuniji devet odsto itd. Međutim, dok su te dve siromašnije i nerazvijenije države spremne za ulazak u EU, Hrvatska je praktično na početku tog procesa, a glavni razlozi za toliki „raskorak” upravo su u posledicama proteklog rata zbog kojih ona najviše zapinje na ispunjavanju kriterijuma političke i pravne prirode. To negativno „ratno nasleđe” ispoljavalo se u bitnim kriterijumima kao što su saradnja s haškim sudom (otklonjeno tek krajem prošle godine hvatanjem generala Gotovine), odnosi sa susednim zemljama, nerešeni problemi izbeglih Srba, nagomilani problemi u još nereformisanom pravosuđu i diskriminacija stranaca prilikom kupovine nekretnina.

Ništa od toga ne opterećuje Bugarsku i Rumuniju, a jedini zajednički problem jeste razvijena korupcija i organizovani kriminal. Uz to, ove dve zemlje su još 1997. godine predale zahtev za članstvo u EU, a Hrvatska je to bila u prilici tek šest godina kasnije, što znači da je prilagođavanje Bugarske i Rumunije trajalo tri puta duže i uz izdašno otvorene evropske fondove za potporu, koji su se Hrvatskoj otvorili znatno kasnije.

I na kraju – kada Hrvatska konačno može da očekuje primanje u članstvo EU? Oni na vlasti ne odustaju od svojih tvrdnji i prognoza da će to biti 2009. godine, kako je to i povodom najnovijih zbivanja izjavio premijer Ivo Sanader. Iz Evrope – uz svu verbalnu podršku (poput najnovije umirujuće poruke Baroza: „Vi samo radite svoj posao, a mi ćemo se pobrinuti da s Hrvatskom sve bude u redu”) – stižu nešto drugačije procene, pa tako poverenik za proširenje EU Oli Ren donekle ispravlja predsednika Evropske komisije i procenjuje kako će Hrvatska „biti spremna za prijem do kraja 2010.”. Naravno –precizira on – „ako sprovede potrebne reforme”.

Ostale vestiArhiva