Referentna kamatna stopa na dvonedeljene repo operacije od 18 odsto, za sada ostaje nepromenjena jer kako je ovih dana konstatovao Monetarni odbor Narodne banke Srbije u čijoj nadležnosti je određivanje visine kamatne stope, najnovija ekonomska kretanja potvrđuju procene NBS da će se i u poslednjem tromesečju nastaviti pad bazne i ukupne inflacije. U septembru je zabeležen pad cena od 0,2 odsto, čime je tekući rast cena u ovoj godini sveden na 6,1 odsto. Prema procenama NBS, bazna inflacija na godišnjem nivou sada iznosi10 odsto ali je realno očekivati da će na kraju 2006. godine biti blizu donje granice postavljenog cilja, dakle oko sedam odsto, dok će ukupna stopa inflacije biti jednocifrena.
Mada se očekuje da će i u 2007. godini biti nastavljen trend deflatornih kretanja, NBS ipak ne namerava da odustane od restriktivne monetare politike, što bi doprinelo smanjivanju stope inflacije. Ovo utoliko pre što je procenjeno da bi najavljena fiskalna ekspanzija u narednim mesecima mogla da podigne nivo bazne inflacije. U tome im se pridružuju i brojni ekonomisti koji upozoravaju da to što mere NBS daju rezultate još ne znači da su sva pitanja vezana za targetiranje inflacije rešena. Za eksperte Ekonomskog instituta veoma je važno kako je procenjen pojas inflacije, ili kako se utvrđuje reperna kamatna stopa. Oni se slažu sa konstatacijom da je osnovna prednost ovog izbora to što transparentna i kredibilna monetarna politika brzo smanjuje inflaciona očekivanja. Ali isto tako tvrde da su osnovni nedostaci ovog obrasca monetarne regulacije to što i mali pritisci inflacije iznad gornje granice zahtevaju agresivan odgovor, odnosno porast kamatne stope, što bi moglo da ugrozi privrednu aktivnost, a mogu se očekivati i veće oscilacije deviznog kursa. Ono na šta posebno skreću pažnju je da je potrebno da se ispune prilično strogi institucionalni i ekonomski preduslovi za uvođenje ciljanja inflacije. Pri tom, politički i fiskalni pritisci ne bi smeli da ometaju pogađanje mete, odnosno održavanje stope inflacije u okviru dopuštenog intervala.
Nužan uslov efikasne primene ovog modela jeste dakle podrška vlade centralnoj banci. Poželjno je da cene budu u potpunosti slobodne i to ne samo u smislu odsustva državne kontrole nego i u smislu odsustva monopola, a da nivo dolarizacije ili evroizacije bude relativno nizak, što za sada nije slučaj. Upravo iz tog ugla gledano, domaći eksperti i smatraju da bi NBS mogla u ovoj, a naročito u narednoj godini da bude posebno opterećena neutralisanjem obimnih monetarnih efekata NIP, što bi joj, u uslovima obimnog priliva kapitala, umnogome otežalo posao i izazvalo porast kamatnih stopa do nivoa koji će bitno usporiti privredni rast.

Zavod za statistiku: Inflacija 11,6 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u septembru je zabeležena deflacija od 0,2 odsto u odnosu na avgust. U odnosu na decembar prošle godine cene su porasle za 6,1 odsto, a u odnosu na septembar prošle godine veće su u proseku za 11,6 odsto.Troškovi života u septembru niži su u odnosu na avgustovske za 0,1 odsto, a za 5,2 odsto viši negu u decembru 2005. godine. Sudeći prema dosadašnjim kretanjima cena, procene da će ovogodišnja inflacija biti jednocifrena realne su. Ipak, visina inflacije zavisiće u najvećoj meri od kretanja cena energenata na svetskom tržištu, jer se to direktno odražava i na cene naftnih derivata na domaćem tržištu -izjavio je juče Dragan Bukumirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

Uspešno "gađanje" inflacije

Model monetarne politike zasnovane na ciljanoj inflaciji bio je uspešan u većini slučajeva. Relativno visok stepen stabilizacije zabeležen je u Velikoj Britaniji, Kanadi i na Novom Zelandu. Koncept ciljane inflacije nastao je kao posledica dugotrajne stagflacije tokom 80-tih godina prošlog veka i Novi Zeland je, 1990. godine prvi uveo ciljanje inflacije kao okvir monetarne politike. Do danas je još dvadesetak industrijskih i manje razvijenih zemalja usvojilo ovaj koncept. Najuspešnija primena registrovana je u Velikoj Britaniji, koja je ovaj model monetarne politike prihvatila 1992. godine. Relativno uspešne aplikacije modela ostvarile su Finska i Švedska (od 1993. godine), kao i Španija, Izrael i neke zemlje Latinske Amerike (Brazil, Čile, Bolivija, Kolumbija, Peru). Zanimljivo je, međutim da se ovaj nov i atipičan obrazac monetarne politike ne primenjuje u najrazvijenijim zemljama.

Ostale vestiArhiva