Na sopstveni zahtev, Miki, heroj Kupinova a i šire, sinoć je napustio kuću „Velikog brata“. Poslednjih nekoliko dana najavljivao da će izaći, a juče mu je konačno prekipelo, spakovao je kofer i krenuo kući. Svojoj kući. U ekskluzivnom intervjuu za „Blic“, Miki otkriva zašto je napustio kuću, ko mu je bio pajtos, a koga ne može da gleda očima, i čime će se sada, kada cela Srbija zna za njegov lik i delo, baviti u životu...

- Napustio sam kuću jer mi je falila moja sloboda. Kako sada da ti objasnim... došao sam ovde zbog para, ali sam shvatio da kada bih uzeo te pare, sve bih snove mogao da ostvarim. I šta onda imam dalje da živim. Ja da sam hteo da napravim te pare, napravio bih ih. Nekako, nemam pojma kako, ali bih. Tako živim. Radim koliko mi treba. Idem u šumu, tri dana radim kao konj i onda prodam drva, uzmem pare i dokle god ne potrošim pare ja ne radim ništa. Shvatio sam da meni ovo ne treba. Ne osećam se slobodno - počinje svoju ispovest za „Blic“ i dodaje: „Ma, bre, vidim taj mikrofon i dođe mi da ga bacim tamo na onu travu. Jednom sam ga i bacio. Ma šta znam, navikao sam se na one glupandere iz kuće. Sad mi je malo žao. Pokušavam sve vreme neke stvari da im kažem, a oni ništa. Ne volim laž i licemerje. A to sam video kod nekih od njih. Ne bih da imenujem jer sad su mi svi dragi. Psiholog mi je rekao da treba da prihvatim različite ljude. Svi smo različiti. Ali, sa većinom odande se nikada ne bih družio, ali, eto, sad sam morao. Inače, ove ribe bih sve verovatno napadao gde god da ih sretnem.“

Koji vam je momenta bio najteži?
- Najgore mi je bilo kada su mi dali gumenu lutku. Pa ko budala. Ali, eto, i to je bilo dobro. Napravio sam zezanje do kraja i meni i gledaocima. Ispao sam glupav. Ja volim što sam glupav, meni je krivo kada ispadnem pametan.

Sa kime ste se u kući najmanje slagali?
- Sa Jelenom nemam ništa zajedničko, ona mi je nekako strana. Šta ja znam. Ne mogu ničeg ružnog da se setim odande, samo ću lepe uspomene da pamtim. Mada, bilo je i ružnih stvari. Oni se svi u kući foliraju, ali polako će sve izaći na videlo. Živci im slabe. Svi su generalno popustili sa živcima tamo. Mislim, Đankarlo, kada ne bi samo šetao, puk’o bi skroz. Brdo stvari mi je bilo loše u kući, smetalo mi je dosta toga, beznačajno je sada. Loše stvari sam zaboravio čim sam izašao.

Ko vam je u kući bio najsimpatičniji?
- Daliborka je zaista takva kakvom se pokazuje. Ona se stalno smeje. Ona kuva i smeje se. Mogla bi da vodi neku emisiju o kuvanju. Ona uživa. Ja mislio da se ona folira. Ma, stvarno je takva. Povlačim ono što sam rekao da se bavi još nečim osim masažom. Verujem joj da nije lako i da i njoj ćale i keva šalju lovu stalno. Najgotivniji su mi Nikola i Bosanac. Ma, znam da je Nikola gad, ali je dobar, a pravi se gad. Ipak, Bosanac i Bosanka su vrh. Ona Bosanka kada kaže: ‘Ljudi gde su mi ćega’, ja crknem od smeha. Mislim da je najbolji fazon u kući bio kada je Srba rekao: ‘Ja poznajem čoveka koji vam je prodao ove jorgane’. I sad se smejem kada se setim toga. Ena je klinka, kada se napija uopšte ne vidi sebe. Ali nije loša, ima pravu crnačku guzu.

Znate li da ste osvojili simpatije nacije i bili najveći favorit za pobedu?
- Sada znam da sam najveći favorit gledalaca. Ali, to za mene nema veze. Ma, prs’o sam tamo. Ima ljudi koji su poverovali da sam stvarno onakav kakav sam bio dok sam radio one tajne zadatke. Da ja perem noge u bazenu sa solju (ha, ha, ha). Ma, nisam spavao noćima. Otvarao sam vrata kao kreten. Uživeo sam se u taj tajni zadatak, ali ponavljam, prs’o sam tamo.

Kako je bilo odrasti na selu, u Kupinovu?
- Kupinovo, hm. Živeli smo... baba nam je umrla. Ja i deda. S njim sam jedino dobar pajtos. Jer, kada je deda dobio lovu iz logora dao je meni. Sa ćaletom se svađam ceo život. Školu sam napustio kada sam imao 16 godina. To je bilo 1992. Teško vreme. Nismo mogli da se školujemo ni sestra ni ja. Seljačka politika. Svi su mi govorili ti ćeš ostati na selu, tebi ne treba ništa. Pola imovine je ćale rasprodao, a sada sam ja krenuo da rasprodajem sve, jebi ga. To sam ponovio 100 puta, a evo i sada ću, ne znam koji je to filozof rekao, ali ja se držim toga: ‘Ne valja život koji je ravan kada imaš sve’. Idem da radim u šumu, kladim se u kladionici, igram karte i tako. Dobijem lovu pa odem za Novi Sad pa tamo budem dok ne potrošim pare. Ceo život želim da odem iz Kupinova, ali mu se uvek vraćam. To mi je samo fora kao: ‘Otići ću... ko vas j...’ Tamo su u Kupinovu ljudi pomalo zli. Ma, to ima veze sa politikom. Ma, Sremci su to.

Kako će vas dočekati u Kupinovu?
- Idem pravo u Inđiju kod kuma, tamo mi je najbolji drugar i jedna prijateljica. A posle, pustiću bradu, neću da izlazim iz Kupinova dok mi ne poraste brada da me niko ne prepozna. Niko od prijatelja ne zna da sam izašao, mnogi će me ubiti kada saznaju. Jednom sam obećao da ću da mu dam 10.000 evra. Mnogo sam namenio prijateljima. Meni bi ostalo 42.000 evra da sam pobedio.

Kako ste došli na ideju da se prijavite za „Velikog brata“?
- Doš’o moj drugar iz Inđije koji mi je dao pare za neki voćnjak i to mi je propalo. Jebi ga. Neki moj drugar Joca. Oni kažu meni da su me prijavili za „Big“. Vidim se na TV i kažem vidi budalu. I u jednom trenutku pomislim da sam možda stvarno zanimljiv. Svi su mi rekli: ‘To majstore, koliko ćeš para meni dati’. Neko mi je naručio dve neko tri hiljade evra. Ja sam, majke mi, imao spisak ljudi kojima bih dao pare. Majke mi. Meni bi ostalo tačno 42.000 evra, a onda bih kupio kuću na Fruškoj Gori. Ma, našao sam i mesto tačno pored Dunava. Ma idi. Divota. Voćnjak da imam, pa kupim „veselu mašinu“, to ti je mašina za pečenje rakije, pečem rakiju i uživam. I da namestim tu sebi 50 košnica, pustim se na neki čamac niz Dunav... Ide bre. I da nađem sebi neku kurvetinu.

Šta ste planirali da radite sutra?
- Sutra ja i ćale uzimamo parcelu da krčimo šumu. Pa, kada to prodam uzimam neke pare pa idem u Inđiju kod drugara, pa do Zemuna. Ići ću da se najedem k’o čovek.

O sebi

Ja sam prirodni idiot.
Miriše mi dan na „Pako Raban“.
Ja da znam što se plašim mraka, ja ga se ne bih plašio.
Nos mi je malo kriv jer kada sam bio mali padao sam pravolinijski.
Daj mi majicu, gde ću ovako go, pogledaj kako su mi ispali spojleri.
Kad stavim kosu na juriš ličim na Al Paćina.
Volim Grkinje jer mi deluju suviše grubo.
Ala lažem, sve parčadi otpadaju, j... mi mater.
Gospodo, ja imam dinamit u desnici. Levom šutiram, od desne se i sam bojim. inače, bio sam golman.
Stariji likovi iz sela me odvedu u polje, nađu rupu od lisice i nagovore me da uđem unutra da je hvatam, kad eto keve u polju: „Deco gde je moj Miki?“. „Tu je tetka Miro, u rupi“. I ja tu izađem i keva me otrese, a kako i ne bi žena, mogle su me pojesti lisice!
Ja jednom pokušao da čistim zube tim koncem, sve sam neke rupe napravio. Hteo sam da prebijem toga što mi je poklonio konac.

O ostalim takmičarima

Za Enu: „Ti mala nemaš pojma kol’ko ne znaš. Ne kažem da si glupa al’ nisi ni mnogo inteligentna“.
Za Marka: „Pa, ti si još gluplji nego što sam mislio“.
Za Edina: „Edo, to što su tebi dali zelenu tablu, to nije slučajno“. „Gotivan si mi, kako da ne gotivim glupavog Bosanca.
Za Veselinu: „Još bolje gospođo ako ćete vi da uzmete pare. Ja onda mogu odmah kući, da se zbližim sa vašom ćerkom“.
Za Jelenu: „Ko misli da Jelenin dečko Jovan taslači neku kuravu sada u Novom Sadu neka digne ruku“.
Svim takmičarima: „Ja vam pravim večeru, a vi me izbacili. Kakvi ste pederi, mislim, po karakteru“. „Nisam ja dobar nego ste vi loši“.
Daliborka: „Nas dvoje nikako ne pričamo...“. Miki: „Sad ćemo, samo da izbacimo Marka. Kad se malo proredi, biće daj šta daš“.

O politici

Kakvi Tarabići! Rekli, dođe čovek iz Koštunića i izvuče nas, a on nas zakop’o još gore, j.... ga u usta mutava! Doš’o taj ludak, ja čitam ljude, al’ njega ne mogu da provalim! Strašan tip! Al’ ima samo jedan čovek kojeg bih istuk’o na ulicu da ga sretnem. Zove se Dejan Mihajlov. Mislim da bih ga prebio, pa nek’ idem u zatvor! Tuk’o bih ga k’o vola u kupusu i to onako, bez razloga!

Roditelji srećni što se Miki vraća kući

Dok Mikijevi fanovi u neverici čupaju kosu, njegovi roditelji kažu da im je najvažnije da se on vrati kući živ i zdrav.

-Žao mi je, kako nije. Ma, najvažnije je da se on nama vrati živ i zdrav. Bolje da dođe zdrav nego lud. Osećam da je puk’o, ali još ne znam tačno zbog čega. Ipak, nije on takav igrač da bi mogao da izdrži sa ostalim ukućanima. Videli ste i sami, Miki je u odnosu na njih bio k’o nebo i zemlja. Ništa on nije folirao, on je kao ja, sve što misli to i kaže. Krivo mi je, mogao je bar da izdrži do sledeće nedelje, kada dva stanara napuštaju kuću - u jednom dahu nam je ispričao Mikijev otac Mirko Đuričić.

Na naše pitanje kako ove vesti komentariše mama Mirjana, Mirko je odgovorio:
- Eno je u bašti, plevi papriku... Šta se tu može, život ide dalje.

Ostale vestiArhiva