Oni navode da je slika Kosova u srpskim novinama daleko od istine. U izveštaju se ocenjuje da većinu nealbanskih medijskih kuća čine radio stanice, koje se uzdržavaju od sopstvenog izveštavanja i radije prenose vesti iz Beograda. Do sličnog zaključka je u svom izveštaju o lokalnim elektronskim medijima na Kosovu došla i Misija OEBS-a.

Urednik mesečnika Glas juga Živojin Rakočević smatra da odsustvo licenciranih frekvencija za televiziju i radio i novinskih agencija na srpskom jeziku ostavlja otvoren prostor za medije iz Beograda.

Prema njegovom mišljenju, beogradski mediji nisu izmenili obrazac izveštavanja o Kosovu, usvojen pre 20 godina, a čiji su jezik i terminologija utvrđeni za vreme vladavine Slobodana Milosevića.


Jedan od autora izveštaja Inicijative mladih Nikola Tomić smatra da takva situacija doprinosi osećaju izolovanosti kod kosovskih Srba.

"Ti mediji prenose dezinformacije, izvlače činjenice iz konteksta, serviraju čitaocima nekompletne informacije i redovno se koriste stereotipima o kosovskim Albancima, naročito u izveštajima o njihovoj političkoj eliti", kaže Tomić.

Portparolka premijera Kosova Uljpijana Ljama navela je da srpski mediji zloupotrebljavaju svoj monopol. "Nažalost, Srbi koji žive na Kosovu stiču nerealističnu sliku stanja i dešavanja na Kosovu, a to je situacija koja se mora promeniti", izjavila je ona.

Ona je kazala da je Vlada Kosova odvojila 50.000 evra za finansiranje medijskih kuća koje rade na manjinskim jezicima da bi tako stimulisala nealbanske programe.

Privremeni komesar za medije, telo koje reguliše medijsku scenu na Kosovu, kaže da na toj teritoriji s dozvolom radi 111 medijskih kuća, 89 radio stanica i 22 televizijske kuće. Gotovo dve trećine njih emituje program na albanskom, a ostale na srpskom ili dvojezično.

Ostale vestiArhiva