RUMA - Nikolina T. (24) iz Rume htela je bolji život i posao u inostranstvu da bi zaboravila vezu sa mladićem koji ju je ostavio. Umesto toga, tri godine je prodavana gazdama javnih kuća u Bosni odakle se, u aprilu, jedva izvukla i vratila porodici. Sada pokušava da ponovo sakupi razbijene parčiće životnog mozaika, da se vrati normalnom životu, i da što pre zaboravi pakao kroz koji je prošla.

- Januara 2003. godine u jednim našim novinama pročitala sam oglas u kojem se traži devojka koja će ekspresno dobiti vizu za odlazak u jednu stranu zemlju u kojoj je očekuje unosan posao - počinje svoju ispovest za „Blic“ Nikolina.

- Naravno, nisam ni slutila šta se krije iza primamljivog oglasa, tim pre što je u njemu stajalo da je neophodno poznavanje engleskog jezika. Ne sluteći kakvo se zlo sprema, zaputila sam se u Beograd, na adresu koja je stajala u oglasu. Bio je to jedan veliki komforan stan u kome sam zatekla tri muškarca i još četiri devojke koje su, poput mene, verovale onom što stoji u oglasu. Nakon „poslovnog’’ ručka, jedan od nepoznatih muškaraca zatražio je naše pasoše kako bi ih, navodno, odneo na viziranje. Svega nekoliko minuta kasnije, drugi muškarac nam je jasno i glasno rekao šta se u stvari krije iza oglasa i oštrim tonom zapretio da će nas, ukoliko budemo neposlušne, „mrak pojesti’’.

To je za Nikolinu bio tek nagoveštaj onoga šta je čeka.

Zatočenica


- Bila sam više nego šokirana. Potičem iz veoma patrijarhalne porodice i roditelji i brat nikada nisu imali bilo kakav problem sa mnom. Na oglas sam se prijavila pošto sam nakon četiri godine zabavljanja sa dečkom koga sam neizmerno volela morala da prekinem vezu, pošto je on našao drugu devojku. Iste večeri, uz nekoliko vrućih šamara svakoj od nas šest, koliko nas je ukupno toga dana došlo u pomenuti stan, preko graničnog prelaza Sremska Rača, u tri automobila, završili smo u jednom mestu kraj Bijeljine. Nakon što su naše gazde obavile pregovore, upućene smo u okolinu Tuzle, gde smo u jednom restoranu počele sa najstarijim zanatom.

Nikolina je bila, kaže, zgrožena kada je primila prvu mušteriju.

- Isterala sam ga napolje, ali sam to dobro zapamtila. Dobila sam tako teške batine da sam se desetak dana oporavljala. Tako je počelo moje nasilno prostituisanje po burdeljima u BiH, gde sam bukvalno bila prodavana od gazde do gazde - priča Nikolina.

I dok vidno uzbuđena pali cigaretu za cigaretom, Nikolina nastavlja:

- Videvši da mi nema spasa, do trenutka dok se ne ukaže šansa za bekstvo morala sam da se bavim prostitucijom. Dobijale smo samo nešto da pojedemo, mogle smo da se istuširamo i normu koju bi bilo poželjno svakodnevno da ispunjavamo. Tako sam bila zatočenik u kojekakvim rupama po BiH, sve dok nisam novembra 2005. godine stigla u Zenicu. Tamo sam na preporuku gazde iz okoline Sarajeva da sam „dobra roba“ bila prodata. Čula sam, za četiri hiljade evra. Tu sam čvrsto rešila da, kad mi se ukaže i najmanja šansa, pobegnem, ili pak da sebi sama prekratim život.

Pojavio se spasilac

Tu se Nikolini ukazala dugo čekana prilika.

- Na moju sreću, upoznala sam jednu mušteriju, sa kojom sam se odmah po upoznavanju sprijateljila. Rekla sam mu u kakve sam lavlje kandže dopala, odakle sam, a on mi je čvrsto obećao da će me, kada se prva prilika ukaže, spasti muka i pomoći mi da pobegnem. Svoju reč, čovek kome sam večno zahvalna, ispunio je u aprilu godine kada mi je pomogao da pobegnem iz javne kuće i da se dočepam svog grada, odnosno svoje porodice.

Nikolina iz zahvalnosti ne želi da oda ime svog dobrotvora niti način na koji je pobegla.

- Za vreme dok me nije bilo, dakle tri godine i tri meseca, moji roditelji su doživljavali pravi košmar. Majka mi se šlogirala, otac se takođe razboleo, a brat je svakodnevno tragao za mnom sve do trenutka dok se nisam pojavila - kazuje Nikolina.

Ona navodi da je u belom roblju psihički i fizički potpuno propala, te da su joj lekarska pomoć i porodična ljubav bili preko potrebni. Na ovu ispovest se odlučila kako druge devojke ne bi doživele nešto slično. Sada se bori da ponovo vrati veru u ljude, znajući da, osim zveri u ljudskoj koži, ima i onih poput njenog dobrotvora iz Zenice.

Srpske žene prebacuju u Italiju

Iako se doskora smatralo da su žrtve trgovine belim robljem uglavnom državljanke Moldavije, Bugarske, Rumunije, Ukrajine i Rusije, najnovija domaća policijska iskustva to demantuju. Sve češće i naše devojke i žene završavaju u lancu prostitucije. Na to ukazuju i podaci MUP Srbije, jer je od decembra prošle do juna ove godine otkriveno 16 žrtava trgovine ženama, od kojih su čak 13 naše državljanke. U MUP ovu pojavu komentarišu kao posledicu pojačanog rada na polju suzbijanja unutrašnje trgovine ljudima, navodeći da su sve žrtve smeštene u sklonište za žrtve trgovine ženama.

Policija je prošlog decembra razbila grupu koja je prebacivala naše devojke u Italiju, gde su se bavile prostitucijom. Ubrzo su uhapšena trojica naših državljana koji su nameravali da Moldavke i Ukrajinke, preko Hrvatske, prokrijumčare takođe u Italiju.

Ostale vestiArhiva