Zavod za intelektualnu svojinu je do 3. juna bio organ državne zajednice SCG, da bi tada došao pod nadležnost Republike Srbije. Pošto još nije zakonom uređen status Zavoda, naš rad regulišu dve uredbe koje su svojevrstan most do donošenja jednog takvog zakona, kaže Slobodan Marković, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu.

Čime se, zapravo, Zavod bavi?
- Zavod se bavi upravnim postupkom za priznanje prava industrijske svojine (patenata, žigova, dizajna...). To znači da odlučujemo o priznavanju specifičnih svojinskih prava koja su izjednačena sa klasičnom stvarnopravnom svojinom, prema zakonima koji važe u celom svetu. Zbog toga bi bilo potrebno da Zavod ima samostalnost i nezavisnost u radu, kao što imaju sudovi.

Poslednjih desetak godina sa razvojem informatičkog društva, informacije su postale roba. Zavodi su u mnogim zemljama preuzeli i takozvane metaadministrativne funkcije i postali nosioci i koordinatori najvećeg broja aktivnosti u oblasti intelektualne svojine na državnom nivou.

Kod nas postoje baze podataka o svim prijavljenim i registrovanim patentima u celom svetu, a to je veoma značajno za istraživače. Rad Zavoda je bitan i za privredne subjekte pošto smo neiscrpan fundus poslovnih informacija. Zavod je jedina stručna kuća kod nas koja pruža informacije o stanju tehnike, kao i o pravnom statusu inovacija, robnih marki i dizajna.

I kako Zavod radi? Da li imate problema i koji su to problemi?
- Imamo različite probleme. Jedan od njih je nedostatak stručnih ljudi. Takođe, težak je i teret prošlih vremena. Tokom bombardovanja Zavod je iseljen iz prostorija SIV-a 2 u Novom Beogradu i nije imao svoju stalnu adresu skoro dve i po godine. Faktički, to znači da Zavod za to vreme i nije funkcionisao. Nerešeni predmeti su se nagomilali, pošto nije nimalo jednostavan posao registrovati patent.

Rekli ste da vam nedostaju stručnjaci. Koliko njih, otprilike?
- Nedostaje nam oko 20 inženjera. A imajući u vidu da su plate u Zavodu od 20.000 do 25.000 dinara, to je sasvim razumljivo. Niko neće da radi ozbiljan posao za male pare.

Kako biste mogli da rešite neke od tih problema?
- Prvo, potrebna je nezavisnost u odlučivanju pošto mi, ipak, odlučujemo o svojinskim pravima. To može da se reši na osnovu postojećeg Zakona o javnim agencijama čiji je cilj da se jedan deo upravnih organa transformiše u javne agencije. Izlazom iz sistema državne uprave i prelaskom na samofinansiranje povećale bi se plate, novac bi se usmeravao na metaadministrativne funkcije Zavoda, a došlo bi i do depolitizacije funkcije upravljanja Zavodom.

Kakva je saradnja Zavoda sa zavodima drugih zemalja?
- Zavod ima dobru međunarodnu saradnju sa organizacijama koje se bave istim poslovima. Pri UN postoji Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, a u Evropi postoji i Evropska patentna organizacija. Trenutno Srbija nije punopravni član Evropske patentne organizacije, ali sistem evropske patentne zaštite funkcioniše i kod nas.

Prošle nedelje potpisan je ugovor prema kome dobijate pomoć od SAD. Šta to podrazumeva?
- U okviru međunarodne saradnje Zavod je predmet pomoći u okviru više programa. Jedan je regionalni projekat EU za zemlje zapadnog Balkana u okviru kojeg zavodi iz ovog regiona razmenjuju iskustva, organizuju se seminari, kao i dalja saradnja. I on je već pri kraju. Drugi projekat je EU projekat koji ima za cilj da se pruži pomoć Zavodu u domenu informatičke strukture, a tu je najbitnije da se postojeće baze podataka digitalizuju i stave na Internet, kao i da se omogući pristup svim raspoloživim bitnim bazama podataka u svetu.

A projekat u saradnji sa SAD?
- To je projekat koji preko USTDA finansiraju SAD i on je komplementaran sa projektom EU. Vidite, projekat EU vredi milion evra i taj novac će biti iskorišćen za hardver, softver i pripremu mreže, ali problem je održavanje. Ja nisam miran zato što ne znam kako će to biti održivo kada projekat bude gotov i zato stalno govorim da ne smeju tek tako da nas puste, već da Zavod mora u međuvremenu da se ojača i kadrovski i finansijski kako bi mogao da preuzme na sebe održavanje sistema i njegovo unapređenje.
Glavni oslonac za trenutak kada EU projekat bude gotov upravo je projekat sa SAD koji je potpisan prošle nedelje. Cilj je da se tokom sledeće godine transformišemo u samostalnu i samofinansirajuću javnu agenciju.

Ostale vestiArhiva