Rezultati ankete, koju je sproveo Republički zavod za statistiku pokazuju da je prosečno domaćinstvo u Srbiji u drugom kvartalu ove godine trošilo 38 odsto mesečnih prihoda na kupovinu hrane i bezalkoholnih pića. To znači da je od prosečnih mesečnih primanja koja su iznosila 33.027 dinara, za podmirivanje egzinstencijalnih potreba potrošeno oko 12.500 dinara. Pri tom, statističari su izračunali da su troškovi života veći u centralnoj Srbiji, gde je za "golu egzistenciju" potrebno izdvojiti 40,3 odsto prihoda, dok je u Beogradu i Vojvodini za to potrebno oko 35 odsto. Troškovi stanovanja, odnosno računi za vodu, struju, gas ili drugu vrstu goriva najskuplji su u Vojvodini ( 20 odsto mesečnih prihoda), u centralnoj Srbiji ti izdaci odnesu 13,4, u Beogradu na komunalije treba potrošiti 14 odsto. Domaćinstva u Srbiji za troškove prevoza izdvajaju u proseku 11,4 odsto prihoda, za kupovinu odeće i obuće potroši se 6,3 odsto zarade, a deo kućnog budžeta potroši se i na kupovinu nameštaja, opremanje domaćinstva....
Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da je životni standard u Srbiji i dalje nizak, bez obzira na pozitivne pomake kada je reč o kupovnoj moći, o čemu svedoče političari, ali i statistika.
- Činjenica je da primanja prosečnog domaćinstva u Srbiji rastu, ali je takođe očigledno da se najveći deo zarada koristi za kupovinu hrane i pića. Ako se na hranu potroši 12.500 dinara mesečno, onda prosečan građanin Srbije može sebi da priušti skromnu potrošačku korpu, što dalje govori o niskom životnom standardu stanovnika. Međutim, realno je očekivati dalji rast kupovne moći pa prema tome i uvećanje obima sredstava koja će domaćinstva koristiti za druge potrebe - izjavio je za Danas Đogović.
Komentarišući najnovije podatke republičkog Zavoda za statistiku o potrošnji prosečnog domaćinstva u Srbiji, Vladana Hamović, stručni saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede, smatra da sa 38 odsto od relativno niskih primanja prosečno domaćinstvo može malo šta sebi da priušti.
- Prosečna zarada koja je nešto viša od 20.000 dinara, pokriva tek troškove minimalne potrošačke korpe i tu ima malo prostora za neke druge potrebe. Međutim, treba podsetiti da prema nekim ranijim računicama 26 odsto prosečne zarade građani troše za plaćanje komunalija, 13 odsto odlazi za troškove prevoza, pa samo petina prosečne zarade ostaje za podmirivanje svih ostalih potreba članova porodice - kaže Vladana Hamović, dodajući da je sadržaj takve potrošačke korpe skroman. Ona podseća da i tu, korpu može sebi da priušti samo oko 60 odsto zaposlenih koji primaju zarade, ali ne i penzioneri čija su primanja upola manja. Ako u porodici ima i đaka, troškovi za druge namene se uvećavaju, naravno na uštrb izdataka za hranu.

Mera siromaštva

U Srbiji, ispod granice siromaštva živi više od 800 hiljada ljudi, a prema podacima Svetske banke, broj siromašnih se sa 9,8 u 2003. godini smanjio na 9,1 odsto. Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, minimum prosečne potrošnje za tročlanu porodicu u 2005. godini iznosio je 11.566 dinara, a ispod te linije našlo se 15,36 odsto građana.

Ostale vestiArhiva