Beograd - Za razliku od Ustava Srbije iz 1990. koji je u vreme kada je donet bio najviši pravni akt jedne federalne jedinice SFRJ, novi ustav Srbije uređuje i definiše oružane snage, odnosno status Vojske Srbije. U članovima 139, 140 i 141. definišu se nadležnost, upotreba Vojske Srbije van granica i kontrola nad Vojskom. Prema tim odredbama Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Ustav nalaže da vojska bude pod demokratskom i civilnom kontrolom, a može se angažovati van granica Srbije samo po odluci Skupštine Srbije.
Narodna skupština Srbije odlučuje o ratu i miru i proglašava ratno i vanredno stanje. Ona nadzire rad službi bezbednosti i usvaja strategiju odbrane.
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za Danas da se u svim zemljama našeg vremena vojske definišu na sličan način. Reč je o uobičajenim univerzalnim demokratskim odredbama. Što se tiče pitanja vojske, kaže Radić, principijelno se ne mogu porediti Ustav Srbije iz 1990. i novi ustav, jer kaže da novim ustavom Srbija postaje suverena država sa svim elementima državnosti i svojom vojskom. Prema Ustavu iz 1990. Srbija nije imala svoju vojsku jer je bila jedna od federalnih jedinica.
- Lično bih više voleo da je vojska u ustavu definisana kao srpska vojska. Sada kada su svi na Balkanu definisali svoje nacionalne identitete mi još imamo neku distancu prema tome - kaže Radić i pominje Slovenačku i Hrvatsku vojsku.
Novi ustav propisuje i da "predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Rešenje da republički predsednik bude vrhovni komandant oružanih snaga je, kako objašnjava Radić, uobičajeno u Evropi, iako u različitim državama postoje određene razlike u nadležnostima vrhovnog komandanta. Potrebno je, smatra naš sagovornik, da se posle donošenja Ustava što pre donesu kvalitetni zakoni o odbrani i o vojsci, kao i nova vojna doktrina kako bi se jasno definisala uloga i pozicija oružanih snaga u društvu. Radić je podsetio da je vojska imala velike štete zbog nedefinisanog statusa u kojem se nalazila za vreme trogodišnje državne zajednice Srbija i Crna Gora. Veoma je loše, ocenio je, što Strateški pregled odbrane, koji je jedan od temeljnih dokumenata iz oblasti bezbednosti, još nije prošao skupštinsku proceduru.

Restriktivne odredbe o prigovoru savesti

Novi ustav u odeljku o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama donosi jednu novinu koja se odnosi na vojsku - pravo na prigovor savesti. Članom 45 garantovano je da lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom.
Petar Milićević, koordinator beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti, kaže da je dobro što se odredba o prigovoru savesti našla u ustavu.
- To je dobro jer ustav ne može da bude suspendovan. Sada nam ni u vreme ratnog stanja niko ne može oduzeti to pravo. S druge strane, bilo bi mnogo bolje da je umesto formulacije " da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje", bilo upotrebljeno alternativna ili civilna služba. Ovo određenje u ustavu praktično znači da se vojna obaveza može ispuniti bez nošenja oružja, ali u vojnim jedinicama i u uniformi. U tom slučaju pravo na prigovor savesti ne bi bilo u potpunosti ispoštovano - upozorava Milićević.

Ostale vestiArhiva