Obnovljivi izvori energije odavno su već zauzeli značajno mesto u proizvodnji energenata u ekonomski razvijenim zemljama, dok je u Srbiji i u toj oblasti na začelju. Stručnjaci se slažu da bi korišćenje obnovljivih izvora energije doprinelo sigurnosti snabdevanja energentima, smanjilo negativan uticaj rasta cene nafte na svetskom tržištu i povećalo privredni rast. Na uvozu nafte i gasa godišnje bi moglo da se uštedi oko 60 miliona evra ako bi se koristilo samo deset odsto potencijala obnovljivih izvora energije kojima raspolaže Srbija. Uprkos tome, o tim izvorima energije se ne razmišlja na pravi način. Zorana Mihajlović-Milanović, bivši savetnik za energetiku potpredsednika Vlade Srbije, tvrdi da je u Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine, malo mesta ostavljeno za obnovljive izvore energije.
- Srbija još nema program ostvarenja Strategije razvoja energetike, niti ima strategiju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije. To u velikoj meri sprečava priliv privatnog kapitala koji bi se mogao usmeriti u izgradnju malih hidroelektrana - ističe Zorana Mihajlović-Milanović.
Ona smatra da u Srbiji treba razvijati sve oblike obnovljivih izvora energije ali da najveći potencijal imaju male hidroelektrane, s obzirom na to da je Srbija bogata rečnim tokovoma, posebno u svom istočnom i zapadnom delu.
- Procenjeno je da u Srbiji postoji oko 860 lokacija pogodnih za izgradnju malih hidroelektrana snage do 10 MW, što bi omogućilo instaliranje ukupno 455 MW snage, odnosno proizvodnju oko 1,6 milijardi KWH godišnje. Taj potencijal nije zanemarljiv, jer to je snaga koja može da zadovolji potrebe pola Beograda, a po proizvedenoj energiji Beograd je moguće snabdevati gotovo dva meseca. Preslikano na Republiku Srbiju, to znači da je po snazi moguće zadovoljiti jednu osminu Srbije, a po energiji petnaestodnevne potrebe Republike. Na izabranih 335 lokacija moguće je izgraditi male HE, snage 319 MW koje bi uz prosečnu kišnu godinu mogle da proizvedu oko 1,1 milijardu KWH godišnje, a investicije je moguće isplatiti za 10 godina - ističe Zorana Mihajlović-Milanović.
Antonela Solujić, rukovodilac grupe za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije republičkog Ministarstva rudarstva i energetike, ističe da će plan razvoja obnovljivih izvora energije biti inkorporiran u program ostvarenja Strategije razvoja energetike Srbije.
- Tim zadužen za realizaciju tog projekta formiran je u junu, na njegovom čelu nalazi se Milun Babić, profesor na kragujevačkom Mašinskom fakultetu, i očekuje se da će posao na izradi Plana biti završen do kraja novembra. Prvobitno je bilo planirano da se projekat okonča u oktobru, ali je zbog sveobuhvatnosti posla, odnosno postojanja čak 15 modula korišćenja obnovljivih izvora energije od kojih se svaki priprema posebno, uzrokovao da se rok završetka prolongira za još mesec dana - objašnjava Antonela Solujić.
Naša sagovornica podseća da je republička vlada u Strategiji energetskog razvoja Srbije do 2020. godine označila razvoj obnovljivih izvora energije kao treći prioritet. Stav Ministarstva rudarstva i energetike je da alternativne izvore energije treba i razvijati i primenjivati jer oni smanjuju uvoznu zavisnost i ne utiču negativno na životnu sredinu. Osim toga, izgradnja takvih objekata podstiče lokalnu privredu i povećava zaposlenost.
- Potpisivanjem Ugovora o stvaranju energetske zajednice Jugoistočne Evrope, Srbija se obavezala da uradi plan o primeni alternativnih izvora energije u svom energetskom sistemu. Takođe, Zakon o energetici predviđa i kategoriju povlašćenih proizvođača energije, među kojima su i proizvođači koji nameravaju da se bave obnovljivim izvorima energije - navodi Antonela Solujić.

Neiskorišćen potencijal biomase

Pored malih hidroelektrana, u Srbiji bi mogao da se proizvodi biodizel i biogas i na tom planu već postoje određene inicijative. Tako su, recimo, pojedine austrijske kompanije zainteresovane da na teritoriji Vojvodine prenesu sva svoja iskustva u tome, a i italijanski privrednici su spremni da ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije u Srbiji. Ne zanemaruje se ni koriščenje biomase jer približno 80 odsto ukupnog potencijala obnovljivih energetskih izvora Srbije čini biomasa, odnosno razgradljive materije iz poljoprivrede i šumarstva, a energija koja bi se godišnje mogla dobiti iz biomase procenjuje se na 2,6 miliona tona ekvivalentne nafte. U Ministarstvu rudarstva i energetike su izračunali da je za realizaciju programa razvoja i primene obnovljivih, energetski efikasnijih tehnologija, u oblasti proizvodnje električne i toplotne energije potrebno 350 miliona dolara.

Izdata prva licenca za mini - hidroelektranu u RS

Banjaluka - Regulatorna komisija za električnu energiju izdala je prvu licencu za rad privatnoj mini-hidroelektrani u Republici Srpskoj . Licencu je dobilo preduzeće Eling male hidroelektrane iz Teslića, za proizvodnju električne energije u MHE Divič na reci Vrbanji u mestu Kruševo Brdo, kod Kotor Varoši, prenele su banjalučke Nezavisne novine. Instalisana snaga elektrane je 1,4 megavata za planiranu godišnju proizvodnju od 2.500 megavat-časova. Projekat male hidroelektrane je urađen po BOT modelu finansiranja, odnosno prema Ugovoru o koncesiji zaključenim s Vladom RS. Vlada srpskog entiteta Bosne i Hercegovine odredila je oko 100 lokacija za izgradnju mini-hidroelektrana, čija bi ukupna snaga trebalo da bude od 150 do 180 megavata.

Ostale vestiArhiva