Bivši pomoćnik komandanta Žandarmerije pukovnik Radoslav Mitrović, prvooptuženi za ubistvo 48 civila u Suvoj Reci na Kosmetu tokom rata 1999. godine, juče je na početku suđenja pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izjavio da nije kriv. Optužnica Tužilaštva za ratne zločine tereti ukupno osam aktivnih i rezervnih policajaca za masakr civila počinjen 26. marta 1999. godine, drugog dana NATO agresije, čija su tela pronađena u masovnoj grobnici u Batajnici kod Beograda.

Uz Mitrovića, za ratni zločin protiv civilnog stanovništva optuženi su i Radojko Repanović, Nenad Jovanović, Slađan Čukurić, Milorad Nišavić, Miroslav Petković, Zoran Petković i Ramiz Papić. Optužnicu zastupaju zamenici tužioca Dragoljub Stanković i Mioljub Vitorović, kome nedavno nije produžen mandat u Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala, posle čega je prešao u Tužilaštvo za ratne zločine.

„Krećite, ubijte, vozite...”

Prema navodima optužnice, Mitrović i Repanović su naredili napad na civilno stanovništvo uz Reštanski put, gde su se nalazile kuće porodica Beriša. U nasilju koje je usledilo ubijeno je nekoliko muškaraca, a veća grupa civila, među kojima je bilo male dece, žena, pa čak i jedna stogodišnja starica, saterana je u piceriju „Kalabrija”. Radovan Tanović, koji je u međuvremenu preminuo, ubacio je u prostoriju dve ručne bombe a preživeli su dokrajčeni paljbom iz automatskih pušaka. Pukovnik Mitrović optužen je da je policajcima naredio zločin u Suvoj Reci rečima: „Krećite, šta čekate, ubijajte, vozite... je l’ to ja treba da radim umesto vas?”

Bivši pomoćnik komandanta Žandarmerije pred sudskim većem, kojem predsedava sudija Vinka Beraha, izjavio je da tako nešto nikada nije izgovorio. On je objasnio da je prošlog oktobra pozvan na navodni sastanak sa ministrom u sedište MUP-a, ali da su ga tu sačekali inspektori UBPOK-a koji su mu pokazali rešenje o određivanju pritvora.

– Istražni sudija Dilparić pokazao mi je za šta sam osumnjičen, pozlilo mi je kada sam pročitao prijavu i rečenicu koja mi se pripisuje. Za taj zločin čuo sam tek posle rata, dok sam boravio u kopnenoj zoni bezbednosti. Među policajcima se pričalo da inspektori saslušavaju kolege u vezi s ubistvima civila. Takođe, o tom zločinu sam informisan i iz medija. Ja 26. marta 1999. godine nisam bio u Suvoj Reci, tako da nisam ni mogao nekome da naređujem takve stvari – rekao je Mitrović, koji je tokom rata komandovao 37. odredom Posebnih jedinica policije (PJP).

On je objasnio da je 20. marta 1999. godine, u vreme kada su se posmatrači OEBS-a povlačili sa Kosmeta, što je ukazivalo da će uskoro početi napad NATO-a na SR Jugoslaviju, u komandi MUP-a u Prizrenu održan sastanak na kojem je dogovoreno sadejstvo sa vojskom u slučaju bombardovanja. Operativni podaci RDB-a ukazivali su da se u trouglu Prizren – Suva Reka – Orahovac nalaze 122. i 124. brigada OVK-a, kao i kaznene grupe koje su terorisale civile, pa je dogovoreno da se te formacije separatista neutrališu. Istovremeno, policijske i vojne jedinice napustile su matične objekte da bi izbegle vazdušne udare.

Tvrdi da je pomagao civilima

– Na televiziji sam 24. marta čuo da je napad počeo. Tada sam i ja napustio objekat MUP-a u krugu kasarne u Prizrenu, koji je pogođen nešto kasnije. Ujutru 25. marta smo, u skladu s planom, krenuli prema Suvoj Reci. Nismo ulazili u grad, naša poslednja pozicija bila je u selu Reštane. U lokalnom vinogradu smo pronašli neke ekonomske objekte koje smo izabrali kao istureno komandno mesto – objasnio je Mitrović.

Te noći, objašnjavao je Mitrović, NATO je bombardovao pomenuti objekat MUP-a u kasarni u Prizrenu, u kojem su se sticajem okolnosti zatekli njegov pomoćnik Nenad Milović koji je teško ranjen i dvojica policajaca koji su poginuli. Zbog toga je skoro ceo naredni dan proveo u Prizrenu. To je bio 26. mart, kada je u Suvoj Reci počinjen masakr civila koji je, po optužnici, naredio upravo Mitrović.

– Ujutru sam obavio razgovore sa starešinama i otišao u Prizren. Išli smo službenim džipom „nisan patrol” koji je vozio Ljubiša Stojanović, a sa nama je bio i policajac koji je bio zadužen za moju bezbednost. Pogledao sam ruševinu objekta a zatim sam u bolnici obišao mog pomoćnika Milovića. Tada sam se slikao sa njim i tu fotografiju imam. Vratio sam se do ruševine objekta. U blizini kasarne sam oko podneva sreo Žiku Rankovića, rukovodioca „Kosovo vina”, koji me je, videvši da sam premoren i zabrinut, pozvao na kafu. Zatim sam otišao do isturenog komandnog mesta SUP-a Prizren, razgovarali smo o pogibiji kolega, tražio sam dizalicu da bi se iz ruševine izvukla njihova tela. Upravo zbog toga otišao sam u Komunalno preduzeće „Higijena”, jer oni imaju odgovarajuću mehanizaciju. U tom preduzeću je bio izmešten deo naše komande, tu je bio i moj pomoćnik za analitiku Zoran Ilić. Oko 15 časova krenuo sam prema svom komandnom mestu, u vinogradima izvan Suve Reke, već je padao mrak kad smo stigli tamo – ispričao je Mitrović, ističući da svedoci mogu da potvrde njegovo kretanje tog dana, kao i da je u Suvu Reku ušao tek nekoliko dana kasnije.
On je istakao da je još kao maloletnik, učenik Srednje škole unutrašnjih poslova, učeći krivično pravo naučio šta je ratni zločin. Tvrdi da je jednom prilikom tražio da 20 njegovih policajaca da krv za albansko dete u Đakovici, kao i da je sam sprečio grupu dobrovoljaca, koju je kasnije uhapsila vojna policija, da pljačka albanske izbeglice.

Ostale vestiArhiva