U praznu beogradsku menjačnicu u Svetogorskoj ulici juče po podne ušao je samo jedan sugrađanin da kupi 20 evra. Slična situacija je bila, uveravaju menjači, i proteklih dana. Kupuje se i prodaje uglavnom, kako kažu, na sitno, po deset ili dvadeset evra, jer su, izgleda, ispražnjeni novčanici i na tržištu je manjak dinara.

Juče je evropska moneta u većini menjačnica otkupljivana za 79,55 dinara, a prodavana za 80,75 dinara, dok je srednji kurs NBS iznosio 80,15 dinara. Samo dan ranije kurs je bio na nivou iz 22. januara prošle godine – prvi put ove godine skliznuo je ispod 80 dinara jer se evro otkupljivao za 79,60 dinara. Istina, neke menjačnice su držale otkupni kurs na izuzetno niskom nivou, što im je propisima dozvoljeno, ali zato nepažnja građane može skupo da košta. Bilo je, naime, menjačnica koje su za evro plaćale svega 73,8 dinara, dok su ga prodavale znatno skuplje .

Evro, naime, iz dana u dan klizi nizbrdo. Tako su ocene „nevernih Toma” i pojedinih eksperata da će evropska valuta do kraja godine vredeti sve više, odnosno oko 88 dinara, bar za sada, pale u vodu. Evro se prošlog meseca, drugi put u ovoj godini, našao na nivou ispod 82 dinara, tačnije vredeo je 81,70 dinara prema srednjem kursu Narodne banke Srbije. Isti iznos je postigao krajem jula, kao i lane u aprilu. U septembru je evro vredeo 84 dinara. Svi su pomislili da se vraća na svoje stare staze rasta, ali je ponovo došlo do padanja, prvo na 83, pa na 82 dinara. Razlog za to je jednostavan i dobro znan na tržištu – veća je ponuda od tražnje za devizama. Tačnije, kako objašnjavaju menjači, usklađena je ponuda i tražnja deviza, pa se po njima ništa spektakularno i ne dešava.

Evropska moneta počela je da klizi na našim kursnim listama još krajem juna, a mnogi su to dovodili u vezu sa uobičajenom letnjom praksom, kada imamo veći priliv deviza od naših ljudi na privremenom radu u inostranstvu. Usled velikog privatizacionog prihoda na tržištu je, međutim, porasla ponuda evra, tako da je dinar ponovo ojačao i u prvim jesenjim danima.

Kretanje kursa nije predvidljivo upravo zbog toga što zavisi od ponude i tražnje, a NBS ne dozvoljavala dnevna kolebanja veća od jednog dinara. Narodna banka Srbije se pri tom polako povlači sa Međubankarskog deviznog tržišta, ali je spremna da interveniše kada dnevna kolebanja kursa postanu velika.

Ekonomisti, uglavnom oni koji su imali drugačije prognoze, juče nisu bili radi da javno komentarišu jačanje dinara. Pojedini smatraju da evro mora početi da raste, ali većina sada smatra da će evro ostati na sadašnjem nivou. Pad kursa evra je, po nekim ekspertima, posledica velikog deviznog priliva i povezan je sa privatnim i kreditnim linijama. U sledećem periodu oni očekuju blagi pad domaće valute, a tačne prognoze su, kako kažu, „nesiguran posao”.

Ima, doduše, ekonomista koji su mišljenja da će izbori biti ključni za rast evra, a da će on blago ili brže rasti posle izbora. Oni su stoga skloni prognozi da će se oko 1. januara 2007. evro vratiti na nivo od oko 88 dinara.

Da jačanje dinara nije veštački proizvedeno i da je jednostavno došlo do velikog priliva deviza i smanjene ponude dinara, preovlađujuće je mišljenje ekonomskih stručnjaka. Po njima, za izvoz ne bi bilo dobro da evro devalvira u dužem vremenskom intervalu (tri do pet godina), a predviđanje za period do kraja godine je neizvesno, jer kurs evra može da ide u oba pravca.

Vaskrsli ulični dileri

Već zaboravljeni ulični dileri opet se pojavljuju, bar na beogradskim ulicama. Juče su u blizini pijaca, gde je lakše pronaći lakoverne mušterije, ulični „menjači” za evro nudili 81 dinar.

Kupovina evropske monete

Da bi ublažila jačanje dinara prema evru, NBS je juče kupovala evropsku monetu na Međubankarskom deviznom tržištu tako da kurs nije pao ispod granice od 80 dinara za jedan evro, saopšteno je juče iz NBS.

Pri tome, NBS ističe da se deviznim kursom ne može meriti snaga srpske privrede i da su značajne strane direktne investicije, koje su za osam meseci premašile 3,25 milijardi dolara i mnogo su veće samo od deviznog priliva ostvarenog prodajom „Mobija 63”, potvrda poverenja stranih investitora u ekonomsku budućnost Srbije. Efekti tih ulaganja će u narednom periodu doneti privredni rast, povećanje izvoza, smanjenje nezaposlenosti, uravnoteženiji spoljnotrgovinski saldo, sve ono što se ni na srednji ni na duži rok ne može postići „štimovanjem” deviznog kursa.

NBS ponovo podseća i privredu i građane na potrebu da se u što većoj meri okrenu dinaru, kako bi izbegli nepotrebno izlaganje rizicima kursa koji se ne mogu predvideti. To znači da preduzeća koja imaju devizne obaveze ili očekuju devizne prilive treba da se obezbede terminskom kupovinom ili prodajom deviza preko banaka, dok građani ne bi trebalo da rizikuju sa stalnim prelaskom iz dinara u evro i obrnuto.

Drakulić traži realan kurs

Predsednik kompanije „Ju point” Zoran Drakulić upozorio je juče srpskog premijera Vojislava Koštunicu da će „nerealan kurs dinara” imati „katastrofalne posledice po zdravi deo privrede”.

U otvorenom pismu on od Koštunice traži da zaustavi „pogubne eksperimente ’stručnjaka’”, koji žele da dokažu da se inflacija po svaku cenu može svesti na projektovani nivo od 9,6 procenata.

Drakulić pita da li srpska ekonomija, sa posustalom privredom koja je daleko od visoke produktivnosti, sa milion nezaposlenih i koja će imati deficit od sedam milijardi dolara, može da opravda sadašnji kurs dinara. „Čime ćemo otplaćivati dugove naše prezadužene Srbije za dve do tri godine, kada više ne budemo imali šta da prodamo, a izvoznici budu uništeni”, pita predsednik „Ju pointa”.

Drakulića još zanima da li se ovakvim kursom kažnjavaju i stotine hiljada građana koji tešku tranziciju preživljavaju na doznakama rođaka i prijatelja iz dijaspore. Reč je, kako ističe, o milijardama evra godišnje, bez čega bi „devizni bilans bio smešan”.

Prema podacima Narodne banke Srbije, srednji kurs dinara za jedan evro juče je bio 80,07.

Ostale vestiArhiva