„Ova Vlada je manje više nastavak stare, dobar deo ministara je isti kao i premijer. Ovo je vlada kontinuiteta, razlika je što je u prošlom mandatu radila za vreme pandemije korona virusa, a sada u vreme ukrajinske krize. Neki problemi bi se lakše rešili da nije pre dve godine delila ‘šakom i kapom’, nego štedela jer se to radi kada se ima, a ne kada se nema“, rekao je Savić.
Dodao je da se vlada u prethodna tri meseca bavila nabavkom energenata i da je to relativno uspešno radila.
Potrošeno je, kako je rekao, oko 650 miliona evra na uvoz elektične energije zbog havarije na termoelektrani „Nikola Tesla“, a drugi problem sa kojim se vlada suočila je pritisak iz Evrope da uvede sankcije Rusiji.
I kriza oko Kosova je, prema njegovim rečima, iscrpljivala državne resurse i odvlačila pažnju od svakodnevnih aktivnosti.
Savić je rekao da se vlada bavila i snabdevanjem osnovnim prehrambenim proizvodima, a da je u jednom trenutku zamrzla cene, što je bila iznuđena mera.
„Zamrzavanje nikad ne može biti dobra mera i ne daje efekte koji se očekuju, ali je bila iznuđena i nosila je rizik da građani iz psiholoških razloga i straha od poskupljenja nagrnu na prodavnice. Ta mera, za koju očekujem da bude ukinuta za narednih nekoliko meseci, dala je neke efekte, ne bog zna kakve“, rekao je Savić.Dodao je da je na sreću učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) prihvatljivo jer se kreće ispod Mastriških kriterijuma.
On je rekao da za njega zaduživanje, relativno čestim emitovanjem državnih obveznica, nije neočekivana mera, imajući u vidu da je zbog pandemije potrošeno „poprilično“ novca.
Savić je rekao da su mnogi proizvodi, zbog rata u Ukrajini i globalnog poremećaja na tržištu, poskupeli zbog čega je potrošeno dosta novca za uvoz nafte i gasa, ali da ni vlada nije očekivala da će porasti kamate na kredite.
Inflacija je, prema njegovim rečima, najvećim delom „uvoznog“ karaktera i sve vlade u svetu pokušavaju da je obuzdaju jer je postala problem broj jedan, ne samo u Srbiji, već u najvećem delu sveta.
Zbog toga, kako je rekao, koriste meru povećanja referentne kamatne stope, odnosno politiku skupog, umesto jeftinog novca, pa su troškovi zaduživanja Srbije u inostranstvu mnogo porasli, ali da to ne može da se „pripiše“ Vladi Srbije.
„To je jedan od najvećih problema, ali nije zamerka vladi jer to nije zbog lošeg rada i kreditnog rejtinga zemlje. Ceo svet se bori protiv inflacije, podizanjem referentne kamate, što povećava cenu kredita za stanovništvo i državu“, rekao je Savić.

Ostale vestiArhiva