On je na konferenciji "U susret popisu poljoprivrede" rekao da RZS popis organizuje u skladu sa Zakonom o popisu poljoprivrede 2023. godine i da je on trebalo da bude održan prošle godine ali je zbog epidemije kovida pomeren kao i opšti popis stanovništva.
"Korišćenje laptopova na terenu u lanjskom popisu je bilo veoma korisno i ta iskustva ćemo koristiti i pri popisu poljoprivrede. U njemu će učestvovati oko 4.000 lica, a popisom bi trebalo da bude obuhvaćeno 680.000 domaćinstava, gazdinstava pravnih lica i gazdinstava preduzetnika", rekao je Kovačević.
Naveo je da poljoprivreda u bruto domaćem proizvodu učestvuje sa šest procenata, a da je prema poslednjem istraživanju o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine bilo 565.000 poljoprivrednih gazdinstava od čega su 1.645 pravna lica i preduzetnici.
"Površina korišćenog poljoprivredng zemljišta je iznosila 3,47 miliona hektara, a 84 odsto su koristila porodična poljoprivredna gazdinstva", rekao je Kovačević i dodao da je prosečna ekonomska veličina gazdinstva u Srbiji bila četri puta niža od proseka Evropske unije (EU).
Kada je reč o finansiranju popisa Kovačević je rekao da će ovaj posao biti jednim delom finansiran iz pretpristupnih fondova Evropske unije a ostatak iz republičkog budžeta.
Evropska unija će prema rečima šefa odeljenja za saradnju EU Delegacije u Srbiji Nikole Bertolinija za popis izdvojiti 20 miliona evra.
Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Milica Đurđević je rekla da je ovo ministarastvo partner u popisu, kako u pravno formalnoj podršci tako i u promovisanju aktivnosti samog popisa i pomoći Zavodu za statistiku putem svoje organizacione mreže na teritoriji cele Srbije."Popisom će biti obuhvaćena poljoprivredna gazdinstva, porodicna poljoprivredna gazdinstva kao i nosioci ovih gazdinstava koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava. Prema podacima tog registra koji vodi Uprava za agrarna plaćanja trenutno ima 466.000 poljoprivrednih gazdinstava od čega su 462.000 porodična gazdinstva", istakla je ona.
Dodala je da su kod 340.000 porodičnih gazdinstava nosioci muškarci, te da je u registar upisano 842.000 fizičkih lica, gde su pored nosilaca gazdinstava i članovi domaćinstava.
Kao veoma nepovoljnu činjenicu navela je starosnu strukturu koja je takva da je najveći broj nosilaca poljoprivrednih gazdinstava stariji od 70 godina.
"Očekujemo da ovim popisom dobijemo sveobuhvatni pregled karakteristika nacionalne poljoprivrede, kako bi mogle da se izrade baze podataka, oformi statistički registar poljoprivednih gazdinstva kojim se obezbeđuje okvir za poljoprivredna istraživanja", rekla je Milica Đurđević.
Navela je i da bi dobijeni podaci trebalo da unaprede kreiranje agrarne politike kako na republičkom tako i na lokalnom nivou.

Ostale vestiArhiva